„Kako je reč pre svega o posledicama manjih javnih prihoda, nije reč o povećanju javnih rashoda, osim ako, što je verovatno, ne bude odstupanja od dogovora“, rekao je on.

Prema rečima Gligorova, pošto su javni prihodi manji, rizično bi bilo svo prilagođavanje svesti na smanjenje javne potrošnje jer bi to gurnulo privredu u recesiju, koja i ovako nije daleko od toga. Stoga, dodao je, ostaje povećanje fiskalnoga deficita, koji ne može drugačije da se finansira nego zaduživanjem, budući da prodaja imovine nije popularna, a i interesovanje je malo, kao što se videlo na primeru nekoliko neuspešnih tendera.

Gligorov je ocenio da se neka od predizbornih povećanja mogu prebaciti u sledeću godinu, jer su izbori planirani za april ili maj sledeće godine.

„Ključne su dve stvari: privreda se sporo ili nikako oporavlja i fiskalna obećanja i pravila ne znače mnogo“, rekao je Gligorov.

Stevanović: Budžetski deficit plaćaće građani

Povećanje budžetskog deficita na 4,5 odsto BDP-a nije korisno za građane, ocenio je saradnik Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović. On je kazao da svaki deficit mora biti plaćen, a manjak u državnoj kasi plaćaju svi građani Srbije.

„Sklapanje aranžmana s MMF-om je u svakom slučaju dobro i omogućiće da se povoljnije finasiraju obaveze Srbije“, kazao je on.

(Beta)