– Skupština Vojvodine, koja je izglasali statut, ima izuzetno jaku legitimnost. Ne radi se o podeljenom parlamentu, kakav je republički, gde se sve odluke donose veoma tankom većinom i kupovinom glasova opozicije za svaki zakon posebno. U Vojvodini, naprotiv, postoji veoma jak legitimitet onih koji su glasali za najviši akt Pokrajine. I stoga je način na koji se u Beogradu prema tome odnose ne samo nedemokratski nego i arogantan, a slično se tretiraju i druge inicijative po južnoj i centralnoj Srbiji – upozorio je u izjavi „Dnevniku” dr Vladimir Gligorov, analitičar Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.
On navodi da je odnos prema Vojvodini i, uopšte, prema decentralizaciji, odnosno federalizaciji Srbije, u suštini pitanje odnosa Beograda prema količini vlasti koju želi da ima.
– U Srbiji postoji velika tendencija ka centralizaciji, naprosto stoga što to centralnoj vladi, predsedniku, administraciji, policiji, Vojsci, Crkvi, svima, daje veću vlast na centralnom nivou. Postoji veliki otpor prema bilo kakvom obliku prenošenja vlasti na niže nivoe, posebno ne ako bi to bili trajni i nepromenljivi prenosi, kao kad imate pravno garantovanu autonomiju, koju ne možete da preko noći oduzmete. To je suština tog odnosa. Sve ostalo je samo ideologija i loša sklonost da se u javnosti raspravlja na nivou „izdajnici“ i „patrioti“ – ocenjuje Gligorov.
Po njegovim rečima, jasno je da cela priča o navodnim separatističkim i izdajničkim namerama Vojvodine nema nikakve veze sa činjenicama.
– U bivšoj Jugoslaviji u poslednjih dvadeset godina imali smo raspad svega i svačega, jedino u Vojvodini nije bilo nikakvog separatističkog pokušaja, niti to koga tamo zanima. Nema nikakve ozbiljne separatističke platforme. Postoji zahtev za autonomijom, što je sasvim legitimno. I u centralnoj i u južnoj Srbiji imate neprestane zahteve za većom decentralizacijom ili regionalizacijom – termin nije važan – zato što je glupo da se o tome šta da se radi u pojedinom kraju Srbije odlučuje samo u Beogradu – zaključuje dr Gligorov.
(Dnevnik)