Razlog za to možda je euforija zbog turizma – sposobnost samih Grka da uživaju u odmoru, kao i pozitivan uticaj na nacionalnu ekonomiju – da je opšta javnost bila spremna da tolerira dnevne slučajeve u proseku između 2.000 i 3.000 tokom leta, i da je dvocifreni broj dnevno umrlih u septembru bio iznad 40, a eksperti su to opisali kao „autobus pun ljudi koji svakodnevno pada sa litice“.

Nakon suzbijanja prvog talasa Kovid-19, Grčka je stalno bila navođena kao primer u upravljanju pandemijom. Sada, u četvrtom talasu, niska stopa vakcinacije pokazuje se kao Ahilova peta ove zemlje u definitivnoj pobedi nad pandemijom.

Posle nekolko lokdauna sa različitim intenzitetom (najstrožiji je trajao preko pet meseci, sve do sredine aprila 2021.), grčka je vlada najavila da ukida sva ograničenja, uključujući i noćne policijske sate i ograničeni kapacitet u zatvorenim prostorima za vakcinisane građane. Nevakcinisani su još uvek podložni ograničenjima u većini aktivnosti na zatvorenom i moraju sami da plaćaju testiranja na svojim radnim mestima.

Ažuriranje stanja

Između početka SARS-CoV-2 pandemije u februaru 2020 i 8. oktobra 2021, Grčka je evidentirala ukupno 673.317 potvrđenih slučajeva Kovid-19 i 15.069 smrti zbog virusa, u populaciji od približno 10,5 miliona ljudi. Ovo postavlja tu zemlju na 69. poziciji globalno kada su u pitanju potvrđeni slučajevi u odnosu na populaciju među 200 entiteta, prisutnih na platformi Our World in Data, te na 49. mestu kada su u pitanju umrli. U oba slučaja to je ispod proseka u EU.

Grčka se u ovom trenutku bori protiv četvrtog talasa Kovid-19. U toku kulminacije ovog talasa, svakoga dana bilo je više oboljelih u poređenju sa prethodnim talasima, u nekoliko navrata nadmašujuči 4.000 slučajeva dnevno. Razlog za ovo delimično je prevlast zaraznije Delta varijante u toku leta, a delimično zbog porasta sistematskog testiranja koje omogućuje otkrivanje još više slučajeva.

U trenucima kada je ovo pisano, Grčka je jedna od najintenzivnije testiranih zemalja u svetu, sa 18,4 dnevnih testiranja na 1000 ljudi prema Our World in Data, čime zauzima četvrto mesto globalno nakon Kipra, Austrije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, dok su na kraju 2020 bili izvedeni samo 2 testa na 1000 ljudi. Broj testova bio je uvećan uvođenjem masovnog testiranja u školama i na radnim mestima, te sa zahtevom o sertifikatima o Kovid statusu radi putovanja i drugih aktivnosti, obe u fazama u toku leta.

Grčka je bila predstavljana kao jedna od uspešnih priča iz prvog talasa, zahvaljujući niskoj izloženosti i trenutačnom sprovođenju mera, a njena stopa umrlih od Kovid-19 bila je malo iznad polovine proseka u EU krajem 2020. godine. Sa početka 2021, stopa umrlih nadmašila je prosek u EU i za 60 posto je viša u poređenju sa istim periodom u Švedskoj, koja je bila poznata po tome da nije nametnula lokdaun (Grčka je provela prva četiri meseca te godine u strogom lokdaunu).

Više od dve trećine smrti desile su se u devet meseci nakon što su vakcine postale dostupne, u poređenju sa 11 meseci pre toga.

Iako su u igri očigledno nekoliko faktora, uključujući raznovidno nametanje i saglasnost sa merima javnog zdravlja i slabi sistem zdravstvene brige, jasno je da Grčka nije uspela da potpuno iskoristi veoma veliku dostupnost vakcina radi suzbijanja najozblijnijih efekata iz Kovid-19, na način koji je bio sproveden u uporedivim evropskim državama.

Sloboda izvan dosega

Grčka nije dosegla cilj EU o vakcinisanju 70 posto odrasle populacije do kraja leta (i EU kao celina nije uspela da postigne ukupan cilj, i pored značajnih isključaka koji dokazuju da je to bilo moguće). Nije uspela da ostvari i značajan napredak ka vlastitom cilju da vakciniše većinu starijih od 60 godina do početka leta.

Nešto iznad 60 posto populacije primili su prvu dozu do 8. oktobra, a 58 posto bili su potpuno vakcinisani, prema podacima ECDC. Širom EU, 68 posto populacije dobili su jednu dozu, a 63 posto su potpuno vakcinisani. Prema najnovijoj proceni rapidnog rizika, pad ispod ovih nivoa, kao što je slučaj sa Grčkom, znači da je zemlja još uvek pod rizikom da doživi značajan priliv slučajeva, hospitalizacija i mortaliteta u jeseni i zimi.

Stanje je još više zabrinjavajuće za starije, starosne grupe podložnije riziku, u kojim veliki delovi populacije nisu vakcinisani i Grčka značajno zaostaje iza sličnih njoj. Krajem septembra, pokrivenost sa jednom dozom u grupi iznad 80 godina bila je 74 procenata, što znači da jedan od četiri u najstarijoj starosnoj grupi nije bio vakcinisan (u poređenju sa 100-postotnom stopom vakcinacija u sedam od nekih zemalja EU i 86,5 procenata na nivou EU). Za grupu od 70 do 79 godina pokrivenost vakcinama je 83 procenata (u poređenju sa 88 posto u celoj EU), a za one od 60 do 69 godina pokrivenost je 80 posto (u celoj EU je 85 posto). Portugalija, sa kojom je Grčka rutinski upoređivana zbog sličnosti u veličini populacije i u ekonomskom opsegu, vakcinisala je 100 procenata svojih građana iznad uzrasta od 60 godina.

Grčki vakcinacijski program „Operacija Sloboda“ držao je korak sa ostatkom EU sve do početka leta, ali dnevna stopa vakcinacije naglo je pala počevši od sredine juna, od 100.000 doza dnevno do sadašnje stope od oko 25.000. Nasuprot ovome, evropske zemlje koje vode u pokrivenosti vakcinacijom, kao što su Portugalija i Irska, ubrzale su primanje vakcina u toku letnjih meseci.

Iako vladini zvaničnici pažljivo izbegavaju da koriste reč „neuspeh“ i još uvek brane vakcinaciju, sada svuda postoji svest da Grčka ulazi u jesen sa vakcinacijskom pokrivenošću daleko ispod bezbednih nivoa.

Povrh svega, ankete pokazuju da je samo mali deo nevakcinisane populacije spreman da bude vakcinisan u bližoj budućnosti (na primer, u jednoj nedavnoj anketi samo 2 posto ispitanika su rekli da imaju zakazanu vakcinaciju).

Procepi, slepe tačke i pogrešni proračuni

Možemo da optužimo nekoliko faktora za zastoj u vakcinacijskom programu, no jasno je da su vlasti još sa početka potcenile stepen oklevanja oko vakcina u opštoj javnosti, a kao rezultat nisu, saglasno tome, osmislili svoju kampanju. Jedno naučno ispitivanje, objavljeno na početku vakcinacije u Grčkoj, otkrilo je da je skoro polovina odrasle populacije oklevala oko vakcine protiv Kovid-19, a posebno mlađi ljudi, oni koji se oslanjaju na informacije sa društvenih mreža i na nezvanične izvore, te ljudi koji prihvataju teoriju da je virus bio veštački stvoren.

Početna strategija, međutim, logistički skoro besprekorna, nije uključila u sebe elemenat snažnog ubeđivanja, dok je javna informativna kampanja veoma naginjala ka tradicionalnim medijima na koje blagonaklono gledaju grupe koje su već bile ubeđene. Povrh svega, proces za zakazivanje vakcinacija bio je skoro potpuno digitalan, karakteristika koja je opravdano slavljena kao deo „digitalne transformacije“ u Grčkoj, ali koja izgleda ignoriše niska nivoa digitalne pismenosti u opštoj populaciji.

Neke od novijih anketa potvrdile su slabe tačke u kampanji i pokazale su da vlasti nisu uspele da dovoljno prilagode svoj pristup u toku nekoliko idućih meseci. Jedna anketa objavljena u avgustu, sprovedena od strane Kapa Research, usporedila je stavove između vakcinisanih i nevakcinisanih građana, te je našla dva oštro podeljena pogleda na svet: nevakcinisani su se verovatno daleko više informirali na društvenim mrežama i pokazivali su veoma niže poverenje u javne institucije, sa izuzetkom društvenih mreža i crkve.

Pri ponavljanju prve generacije mera protiv Kovida u 2020, vlasti su informisali one koji su prihvatili mere, dok je veoma mali napor bio potrošen u identificiranju i ubeđivanju onih koji imaju sumnje.

Frustriranost vlade zbog niskih stopa vakcinacija, što je postalo očigledno kao što je leto napredovalo, dovelo je do rešenja u uvođenju obavezne vakcinacije za zdravstvene radnike i Kovid propusnice za većinu aktivnosti u zatvorenim prostorima. Iako je ovo možda rešilo visoko lokalizovane probleme (na primer, sprečavanje zaraze u samim bolnicama), izgleda da je dovelo do sve šireg društvenog negodovanja. U izvesnom trenutku bilo je ukazano da je vlada odabrala da ignorira preporuke svog vlastitog komiteta za medicinsku etiku, koji ju je savetovao da iscrpi sve načine za konsultacije i edukaciju pre nego što uvede obaveznu vakcinaciju u bolnicama.

Izvan zdravstvene profesije, reakcija na pritisak za vakcinaciju je jedan od tri najvažnija razloga za odbegavanje vakcine, zajedno sa brigama oko efektivnosti vakcina i njihove bezbednosti. Iako su protesti protiv lokdauna i vakcinacija bili retka i slabo posećena dešavanja sve do ovog trenutka u Grčkoj, obavezna vakcinacija dovela je do prvih organizovanih mitinga, uz očiglednu podršku kvazi-religijskih i ultra-nacionalističkih marginalnih grupa, koji pozivaju na opštu neposlušnost.

Postojao je i manjak jasnog političkog konsenzusa dok je pandemija napredovala, a opozicija je osetila slabost u vladi. Iako je samo krajnje desna Grčka partija rešenja, jedna od najmanjih u parlamentu, zauzela otvoreni stav protiv vakcina, glavna opozicijska stranka, levičarska Siriza, omogućila je svojem nekadašnjem zameniku ministru za zdravlje da ide na antivakcinacijske tirade mesecima pre nego što ga je stranačko rukovodstvo zauzdalo. Na sličan način, moćna i uticajna Crkva Grčke tolerirala je raznolike poruke iz svojih redova u vezi sa pandemijom i vakcinacijom.

Regionalne nejednakosti u stopi vakcinacija, koji su postali bolno očigledni zbog lokalizovanih izbijanja zaraze na Kritu u toku leta i u severnoj Grčkoj u sadašnjem trenutku, naglašavaju još jednu slabost u vakcinaciji, koja je u najvećem delu bila visoko centralizovana i kontrolisana iz Atine. Iako su proaktivnija lokalna nastojanja uključila razne taktike ubeđivanja i lokalne figure od poverenja, i postigli su izvesan stepen uspeha, u osnovi postojao je nedostatak imaginacije i preterano oslanjanje na visoke birokratske strukture, koje tradicionalno karakterišu grčku državu.

Podrška turizmu

Jedan od neočekivanih razvoja dešavanja u prethodnoj godini bio je iznenađujući uspeh turističke sezone. I pored nekoliko izbijanja zaraze u frekventnim turističkim mestima, uključujući i prilično ozbiljno na Kritu, koje je pretilo da obori na kolena celokupni regionalni zdravstveni sistem, vladino kockanje sa otvaranjem granica i ukidanjem ograničenja na međuregionalna putovanja i na najveći deo zabavnih aktivnosti, izgleda da su bile isplatljivije od ograničenijeg pokušaja u 2020 – bar kada govorimo u ekonomskom smislu.

Na početku letnje sezone, vlada i turistička industrija su postavili cilj da ostvare polovinu pred-pandemijskog prihoda iz ovog sektora, što je tada izgledalo veoma ambiciozno. Nedavne brojke iz Banke Grčke sugeriraju da će cilj od 8 do 9 milijardi evra biti ostvaren daleko pre kraja godine, dok rezervacije za letove i smeštaj sugeriraju da će posetioci i dalje dolaziti duboko u jesen, nakon kraja tradicionalne turističke sezone. Ovaj pozitivan razvoj omogućio je vladi da poboljša svoja očekivanja u vezi ekonomskog rasta za 2021, od 3,6 posto do 6,1 posto BNP-a.

Razlog za to možda je euforija zbog turizma – sposobnost samih Grka da uživaju u odmoru, kao i pozitivan uticaj na nacionalnu ekonomiju – da je opšta javnost bila spremna da tolerira dnevne slučajeve u proseku između 2.000 i 3.000 tokom leta, i da je dvocifreni broj dnevno umrlih u septembru bio iznad 40, a eksperti su to opisali kao „autobus pun ljudi koji svakodnevno pada sa litice“.

Euforija ide samo dotle, međutim, a kombinacija sastavljena od smanjenja programa za podršku u pandemiji, sve viša inflacija, i strah od zimskog izbijanja zaraze, vode ka nezadovoljstvu i pesimizmu.

Pravac ka zimi nezadovoljstva

Ankete sada redovno otkrivaju da su polovina Grka nesrećni zbog načina kako je vlada upravljala pandemijom – na primer, najnovije istraživanje Metron Analysis, sprovedeno za Mega TV, pokazuje nezadovoljstvo u ovoj oblasti sa rekordnih 53 procenata. I dok je vlada konzervativne Nove Demokratije još uvek neprikosnovena i čuje se da razmatra prevremene izbore da bi osigurala još jedan mandat, opšte procene o njenoj kompetentnosti idu dole (51 posto rekli su u istoj anketi da veruju da zemlja ide u pogrešnom pravcu, u poređenju sa 38 posto sa pozitivnim gledištem). Nedavno najavljeni paket od 3,5 miliona evra u cilju umanjivanja poreza i kao podrška merama izazvali su ravnodušnost kod glasača.

Vlada svojeglavo odbija da prihvati odgovornost za bilo kakve pogrešne korake. Ovo je slučaj i sa pandemijom i sa katastrofalnim šumskim požarima koji su uništili zemlju u avgustu. Ipak, u seriji poteza u toku nekoliko prethodnih nedelja, sva lica iz pandemijske kampanje bila su uklonjena sa središnje scene. U ova lica spadaju ministar zdravlja Vasilis Kikilijas, zamenik ministar za civilnu zaštitu Nikos Hardalijas, koji je bio odgovoran za implementaciju mere lokdauna u pandemiji i, najnovije, šef Nacionalne organizacije za javno zdravlje EODY, rukovodeći zadužen za epidemiološka ispitivanja i testiranja. Kruže glasine i da vladin savetodavni komitet o pandemiji treba da doživi promene.

Iako je zvanični narativ da ove promene označavaju početak post-pandemijskog „vraćanja u normalnost“, epidemiološki dokazi ukazuju da je takvo tumačenje preuranjeno – a i javnost izgleda nije ubeđena u to. Iako je portparol vlade nedavno ponovio tvrdnju da više neće biti lokdauna kakvih smo imali ranije, četiri od deset Grka misle da postoji verovatnoća za novi opšti lokdaun.

Ako je istorija nekakav učitelj, njihove sumnje možda nisu neosnovane.

Georgia Nakou piše o tekućim poslovima, politici i kulturi. Ima nekoliko godina iskustva u alternativnom financijskom sektoru, radila je za tink-tеnk organizacije u energetskom sektoru i proizvela utjecajna akademska istraživanja. Održava zanimanje za svoje prvo polje studija, arheologiju.

(Autonomija, ustupljena naslovna fotografija)

Tekst je nastao u sklopu izdanja “Priča iz regije” kojeg provode Res Publica i Institut za komunikacijske studije, u suradnji s partnerima iz Crna Gora (PCNEN), Hrvatske (Lupiga), Kosova (Sbunker), Srbije (Autonomija), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba), Albaniji (Exit News), Slovenije (DKIS) I Grčke (Macropolis), u okviru projekta „Poveži točke: poboljšane politike kroz građansko učešće“ uz podršku britanske ambasade u Skoplju.