Geolog Nataša Đokić, povodom Svetskog dana voda koji se danas obeležava, kaže da u Srbiji nedovoljno cenimo vodno bogatstvo koje imamo i činjenicu da većina ljudi ima pristup zdravoj pijaćoj vodi, što nije slučaj za dve milijarde stanovnika planete. Takođe, dodaje da u Srbiji nešto manje od 14 odsto stanovnika ima otpadne vode koje se prečišćavaju, što našu državu smešta na začelje evropske liste zemalja koje prečišćavaju svoje vode.

“Nedovoljno cenimo vodu u Srbiji, a to što je danas kiša to je dobar znak, jer je to dobro za prihranjivanje i površinskih i podzemnih voda. Nedovoljno je cenimo u smislu da smo možda malo nesvesni bogatstva koje imamo, većina ljudi u Srbiji ima pristup zdravoj pijaćoj vodi, što ne važi za mnoge stanovnike planete”, kaže za N1 Đokić iz Centra za promociju nauke.

Kada se radi o izlivanju kanalizacije u reke, ističe da je u tom kontekstu “Srbija bahata prema svojim vodama, ne čuva ih dovoljno”.

“Nešto manje od 14 odsto stanovnika u Srbiji ima otpadne vode koje se prečišćavaju. To je veoma mali procenat u odnosu na broj stanovnika i negde smo na začelju evropske liste zemalja koje prečišććavaju svoje vode. Problem je i kompleksan i istovremeno jednostavan. Ne možete ispuštati otpadnu vodu bilo kog porekla u reku bez da je prethodno ne prečistite. Rešenja su u 21. veku jednostavna, skupa, ali jednostavna”, ukazuje Đokić.

Dodaje da prema informacijama koje ima prateći rad resornog ministarstva, u narednom periodu će mnogo novca biti uloženo u izgradnju sistema za prečišćavanje otpadnih voda. Kaže da je to dobra vest i da se nada da će se to i desiti.

Na pitanje koliko industrija zagađuje vode, navodi da su, pored komunalnih otpadnih voda kroz kanalizacione sisteme, industrijske otpadne vode najveća pretnja za kvalitet vode u rekama, jer često nose i prilično opasne supstance koje nekad devastiraju i ceo živi svet u reci.

“Slika je veoma šarena, ima onih industrija i fabrika koje veoma odgovorno postupaju sa svojim otpadnim vodama, velike novce ulažu u sisteme za prečišćavanje otpadnih voda, ali ima puno malih proizvođača koji su ispod radara inspekcije i javnosti, i onda taj kumulativni efekat puno malih zagađivača napravi štetu koja je slična nekom velikom zagađivaču”, kaže Đokić.

Kaže da je kaznena politika vrlo jasna i precizna, ali da nam manjkaju inspektori i kapaciteti službi koje bi kontrolisale sprovođenje zakona.

Kao jedno od rešenja da se detektuju mali zagađivači vidi katastar zagađivača na nivou lokalne samouprave.

“Utisak mi je da bi možda oštrija kaznena politika i veći broj inspektora bili rešenje”, zaključuje ona.

(N1, Karikatura: STUPS)