U Srbiji je po ko zna koji put aktuelna priča o sveobuhvatnoj reformi javnog sektora, u kojem, podsetimo, po procenama, radi oko 500.000 ljudi. O tome koliko je među njima viška radne snage – u državnoj upravi, lokalnim upravama, pokrajinskoj upravi, svim njihovim organima, organizacija, službama, javnim preduzećima, zavodima… vlast tvrdi da zvaničnih procena nema. U tu verziju i u ishod obećavane reforme javnog sektora vlast će ovog puta morati da ubedi MMF, koji ponovo traži da Vlada Srbije smanji javnu potrošnju, započne reforme u penzionom, zdravstvenom i obrazovnom sistemu, pre nego što pregovori o prilivu novca 20. oktobra budu nastavljeni.
Prema najnovijoj verziji, navodno će jedan od tih rezova – u državnoj administraciji, lokalnoj samoupravi i pokrajinskim organima – biti deset procenata i počeće od januara 2010. Državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu Duško Radaković kaže, međutim, za naš list da je to kompleksna tema i da on do sada nigde nije pročitao ili video nikakvu “ozbiljniju analizu” koja bi ukazivala na to koliko među tim zaposlenima zaista ima viška.
Kada je reč o lokalnim upravama, pokušaj resornog ministarstva da se tamo broj zaposlenih smanji dobrovoljnim odlascima uz novčanu stimulaciju, povoljniju od otpremnina po Zakonu o radu, propao je zbog nedostatka novca. A očekivalo se da tako iz lokalnih uprava ode 8.000 ljudi, od sadašnje 22.000.
I u Vojvodini, na pokrajinskom nivou, bilo je pokušaja da uprava postane efikasnija i da manje košta. Najpre je krajem 2006. doneta Strategija reforme uprave, a potom 2007. i niz propisa po kojima je ona trebalo da postane moderna, efikasna, depolitizovana… Po podacima iz izveštaja ombudsmana za 2008, u pokrajinskim organima, organizacijama, službama, direkcijama i fondovima zaposleno je 1.199 ljudi. O gotovo 1.200 zaposlenih govori i predsednica sindikata zaposlenih u pokrajinskoj upravi Erna Šumec, koja ipak smatra da u samoj upravi, s oko 900 ljudi, ne postoji prekomeran broj radnika.
Takva administracija ove godine košta, kako je to naveo predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić, samo 6,5 procenta budžeta, koliko treba izdvojiti za njene plate i režijske troškove. No, treba reći i to da je u pitanju 3,9 milijardi dinara, što u ovoj godini ekonomske krize nikako nije malo. Naravno, iz javne kase i ove godine će se plaćati pokrajinski poslanici, njih oko 60 od ukupno 120, koji su na stalnom radu i dobijaju redovne mesečne plate i naknade veće od 1.000 evra, iako je parlament ove godine zasedao tri puta, a prošle – pet. To je, ujedno, i redak slučaj sloge opozicije i vlasti.
Kada su, pak, pokrajinski činovnici u pitanju, od 2007. dobrovoljno je i uz otpremnine, po podacima sindikata, otišlo oko 130 ljudi. Uglavnom su administraciju napuštali radnici s većim radnim stažom, za koje je onda otpremnina bila opipljivija. No, takav sistem reforme uprave, kojim se ona samo u proseku podmladila, nije bio cilj koji je zamislio pokrajinski sekretar nadležan za upravu dr Tamaš Korhec.
– Odmah sam rekao da “to nije to”. Cilj reforme nije da službenici uzmu otpremnine, odu u privatan sektor, a da se za dve godine vrate u pokrajinsku upravu – naveo je tada resorni pokrajinski sekretar.
Sudeći po izveštaju o sprovođenju reforme uprave u 2008, koji je Korhec predstavio najpre Izvršnom veću, a onda i poslanicima u junu ove godine, razloga za previše zadovoljstva tim poslom nema ni danas. Vlast u Vojvodini priznaje da sprovođenje reformi škripi, a zašto – objašnjava se u četiri tačke zaključka PIV-a koji prati Korhecov izveštaj.
Tako najpre vidimo da je u 2008. došlo do “značajnih odstupanja” od plana reforme uprave zbog prošlogodišnjih izbora i nedonošenja novog statuta APV. Saznajemo da je proces reforme “znatno usporen”, naročito u delu profesionalizacije i u razvijanju administrativnih kapaciteta uprave “zbog neodgovornog odnosa nekih starešina pokrajinskih organa”. Dalje se, međutim, zaključci o usporenoj reformi uprave svode na nepoštovanje obaveze ocenjivanja pokrajinskih službenika, što je, kako piše, “nedopustivo”, pa su većina pokrajinskih sekretarijata, službi i kancelarija zadužene da u roku od 30 dana dostave izveštaj pokrajinskoj vladi šta su tim povodom preduzeli. O eventualnim viškovima, rezovima i sličnom, nije bilo reči.
No, možda će mnogo toga biti jasnije kada Izvršno veće iznese u javnost analizu strukture radno-pravno angažovanih lica u pokrajinskim organima uprave, organizacijama i službama, te plan o dinamici i smanjenju broja zaposlenih, što je zadatak koji je PIV dobio od vojvođanskog parlamenta.
(Dnevnik)