Reč gari najpoznatija je, a ujedno i „najnovosadskija“ reč.

U anketama postavljenim na 021 medijima (sajt, radio, FB) ili putem sms-a, više hiljada Novosađana izabralo je ili su sami predlagali najpoznatije novosadske reči (žargone), izraze ili nazive.

Za reč gari glasalo je više od 50% anketiranih, četvrtina njih smatra da se samo u Novom Sadu kaže Dunaaavska, svaki deseti ocenjuje da je picigen autohtona novosadska igra pa samim tim i naziv igre, a potom se ređaju gornjak, zjuuu, najo, …

Pobednički žargon ima i svoje izvedbe – gariša, gadru, gares, itd. Kada neko iz Novog Sada u Beogradu nekog pita: Hej gari, znaš li gde je ta i ta ulica, ovaj mu odgovori – misliš ortak? I zaista, svi se slažu da je gari tipičan novosadski izraz za drugara, ortaka, nekog nepoznatog.

Gari je dobio i pesmu, posvetili su mu je momci iz nekadašnjeg lokalnog benda UMT.

Druga, ali takođe ubedljivo pozicionirana na listama je reč gornjak. Kako je to plastično objasnio jedan slušalac Radija 021 „gornjak predstavlja visoko pozicionirani odevni predmet modne linije Levi Strauss i čist novosadski lokalizam“. Ipak, ova reč se tako izgovara i u drugim gradovima Vojvodine. Ostali bi rekli teksas jakna, kao i prodavci takvih jakni.

Postoji još jedna jakna, devedesetih izuzetno popularna, koja ima svoju, novosadsku izvedbu imena. Uglavnom je poznata kao spitfajerka, a u Novom Sadu kao kombat.

Specifičan je i naziv za igru lopticom u plićaku koju Novosađani igraju na Štrandu – picigen. Stariji nam tvrde da je nastao na Štrandu 70-ih, a potom prenet u Omiš odakle se raširio do splitskih Bačvica. Ipak, ta igra u dalmatinskim krajevima postoji najmanje čitav vek i tamo se zove picigin. Jedino nije poznato od kad se tačno tako zove.
Kako se pravilno kaže: Dunavska ili Dunaaavska?

Postoje i reči koje se izgovaraju specifično u određenoj sredini, pa tako u Novom Sadu njegovi stanovnici razvlače prvo slovo A kada izgovaraju Dunavska ulica ili Dunavski park. I time vole da se diče da je to baš novosadski i da je to pravilno, a ne odsečno kako inače govore ostali. Većina lingvista smatra da pravilan izgovor neke reči diktira to kako se ona zapravo izgovara u toj sredini, a kako nam je kazao Mato Pižurica, lingvisti se slažu i u oceni da je ovdašnji izgovor za Dunavsku pravilniji i prirodniji.

Novosađani su se oduvek trudili da budu više lokalniji od ostalih, pa ljudi koji prvi put čuju neke reči ovde mahom ostanu začuđeni. – „Baciti peglu“ je ono što sve koji to prvi put čuju baca u neverovatan rebus – kaže jedna naša slušateljka. Peglanje (povraćanje, ne batinanje) je ipak široko prihvaćen žargon među mladima i može se čuti u celom regionu.
Evo šta još Novosađani smatraju da je baš, baš njihovo:

Najo, cava, lačo, prce, lomprc, vozdra/ćozdra, điđan, kambeza, đido loma, kvrce, Đava, preterano, lucprda, luftika, mamara, gracki porez, grackiranje, peratonica, bratora, najdža, indeks (za sendvič), džojus, slajbe, mosa-loma, patos, šlajmara, bracika, ćere, ladno, e moji zijani, braćala, di si, nema na coce, fala, sunja (semenke), zjuuuu, itd.
Ovo su neki od brojnih žargonizama koji su se odomaćili u Novom Sadu. Naravno, smislili su ih mladi ljudi, neki se prenose generacijama, a neki polako padaju u zaborav.
Mladi namerno izmišljaju i upotrebljavaju žargonizme i na taj način šalju poruku starijima da su različiti od njih, a ujedno se obraćaju pripadnicima svoje generacije.

Danas je rečnik mladih „preplavljen“ stranim rečima i skraćenicama jer deca odrastaju u vreme tehnološke revolucije.

Zato novi žargoni nisu inovativni, više su univerzalni, lako se prenose i usvajaju bez obzira na lokalitet. S druge strane, gore pobrojani, upravo su suprotno – pre svega su originalni i duhoviti, obuhvataju više generacija i sve se čini, ostaće još dugo u rečniku Novosađana.

Slobodan Krajnović (021)