Pokušaj atentata na Donalda Trampa predstavlja šokantan i zastrašujući trenutak, piše Gardijan u uvodniku dodajući da političko nasilje nije ni novi razvoj događaja ni odstupanje za SAD.

Iako je na sreću Tramp preživeo, četvorica američkih predsednika su ubijeni, zajedno sa kandidatima i nosiocima nižih funkcija.

Mnogi su se suočili sa ozbiljnim pretnjama po živote.

Ponekad su takvi pokušaji delo pojedinca – Džon Hinkli mlađi, koji je upucao i povredio Ronalda Regana bio je mentalno bolestan.

Ponekad, kao što je slučaj sa ubistvom Abrahama Linkolna, oni govore o uzburkanim strujama u američkoj politici.

Mnogo je ostalo nepoznato o napadaču, 20-godišnjem Tomasu Metjuu Kruksu, koga je ubio snajperista Tajne službe.

Zapisi pokazuju da je bio registrovani republikanac, ali je dao malu sumu progresivnom akcionom komitetu demokrata 2021.

Ipak, u vreme ovakve ogorčenosti i podela, mnogi sa leve i desne strane već vide pucnjavu u subotu kao deo šire plime nasilja i političke mržnje.

Termin „građanski rat“ počeo je da se pojavljuje na društvenim mrežama nakon pucnjave.

Tramp je pozvao ljude da se „ujedine i pokažu svoj pravi karakter Amerikanaca ne dozvoljavajući zlu da pobedi“.

Njegovi politički protivnici su takođe brzo osudili ovaj užasan čin nasilja, a Džo Bajden je napad opisao kao „bolestan“.

Mnoga mesta širom sveta svedoci su sve većeg političkog nasilja i toleranciju takvih dela.

Mala, ali značajna i uporna manjina podržava nasilje za ili protiv gospodina Trampa, pokazalo je istraživanje Čikaškog projekta o bezbednosti i pretnjama.

Istraživanje sprovedeno krajem juna na Univerzitetu u Čikagu pokazalo je da sada postoji veća podrška nasilju protiv Trampa (10 odsto odraslih Amerikanaca, ili 26 miliona ljudi) u poređenju sa nasiljem u korist Trampa (6,9 odsto, ili 18 miliona ljudi), preneo je Gardijan juče.

Do januara, istraživanje je pokazalo da je bilo više podrške nasilju u korist Trampa.

A od 26 miliona odraslih Amerikanaca koji podržavaju nasilje kako bi sprečili Trampa da povrati predsednički položaj, više od 30 odsto poseduje oružje i skoro 80 odsto ima pristup internet organizacionim alatima.

„Postoji više nasilnih anti-Trampovih nego pro-Trampovih osećanja“, rekao je Bob Pejp, profesor na Univerzitetu u Čikagu koji vodi Čikaški projekat o bezbednosti i pretnjama, u intervjuu pre incidenta u subotu uveče.

Pejp je nazvao SAD „bombom koja čeka da eksplodira„, piše Gardijan u uvodniku.

Mnogo više Amerikanaca ima oružje, zahvaljujući rastućoj prodaji oružja poslednjih godina; dezinformacije su u porastu; a internet takođe olakšava organizovanje ljudi sa lošim namerama.

Teorije zavere se već kovitlaju, i na levom i desnom političkom spektru.

Slika okrvavljenog Trampa, prkosno podignute šake, sigurno će ojačati uverenje pristalica da je on mučenik, proganjan politički, pravno, a sada i fizički zbog pokušaja da Ameriku ponovo učini velikom.

Stiv Skalis, lider većine u republikanskom domu i sam teško ranjen 2017. od strane antirepublikanskog napadača sa istorijom agresije i nasilja požurio je da optuži demokrate za „zapaljivu retoriku“ koja je „podsticala smešnu histeriju da ako Donald Tramp ponovo pobedi to bi bio kraj demokratije u Americi”.

Pravo huškanje se ne može tolerisati. Nasilje se mora osuditi – što je sam Tramp propustio da uradi kada se našalio na račun brutalnog napada na supruga Nensi Pelosi kada je pravdao izgrednike koji su upali u Kapitol i skandirali da se veša njegov potpredsednik Majka Pensa, govoreći da su bili ljuti.

Takođe se mora voditi računa da se ekstremni postupci manjine ne koriste da ućutkaju legitimnu kritiku.

Postoji veoma dobar razlog da se veruje da je Tramp pretnja američkoj demokratiji; nema nikakvog opravdanja za uverenje da ga treba zaustaviti nasiljem.

Političari svih rasa moraju biti oprezniji nego ikada u izboru rečnika. I na američkoj javnosti je da učini da ovaj sumorni trenutak označi prekretnicu na bolje, a ne klizanje u nešto još gore, zaključuje Gardijan u uvodniku.

(Danas/foto: Pixabay)