Ubistvo kosovskog policajca prošlog vikenda od strane grupe od 30 ili više teško naoružanih srpskih nacionalističkih militanata označava najznačajniji bezbednosni incident u toj zemlji i regionu zapadnog Balkana za više od jedne decenije, ocenjuje za Gardijan politikolog Jasmin Mujanović, specijalista za politiku jugoistočne Evrope i međunarodnih odnosa sa doktoratom Univerziteta Jork u Torontu.

Američki ambasador u Prištini Džefri Hovenijer je kasnije opisao napad: „Znamo da je bio koordinisan i sofisticiran… Količina oružja sugeriše da je ovo bilo ozbiljno, sa planom da se destabilizuje bezbednost u regionu“.

Kosovske vlasti se slažu i još su eksplicitnije u tome koga okrivljuju. Naime, Vlada Srbije i njen moćni predsednik Aleksandar Vučić.

U satima nakon celodnevnih okršaja militanata i policije, u kojima su navodno ubijena trojica napadača, kancelarija kosovskog premijera Albina Kurtija objavila je fotografije velike količine zaplenjenog oružja i municije.

„Počinioci nisu delovali sami“, naveo je, „već uz podršku države. Srbija mora da snosi punu odgovornost za sponzorisanje terorističkog nasilja na teritoriji Kosova“.

Srbija, naravno, negira ove optužbe i odgovorila je optužbama upućenim Kurtiju i njegovoj vladi za njihov navodni progon kosovskih Srba.

Vučićeva vlada je odmah proglasila dan nacionalne žalosti, a režimski mediji veličaju mrtve napadače kao mučenike za srpske nacionalističke ciljeve.

Malo analitičara, međutim, sumnja da je Srbija odigrala značajnu ulogu u napadu.

Tvrdi se da je teritorija zemlje korišćena kao stacionar militanata, čije rukovodstvo je poznato da ima bliske veze sa Vučićem i njegovim najbližim krugom.

Snimci drona koje je objavila kosovska policija, na primer, izgleda da pokazuju da je među napadačima bio i potpredsednik Srpske liste, primarne srpske etničke stranke na Kosovu.

Srpska lista je naširoko percipirana kao poduhvat beogradskog režima, dok je Milan Radoičić pod američkim sankcijama od decembra 2021. zbog umešanosti u značajne kriminalne aktivnosti.

Veruje se da se sada krije u Srbiji.

Još jedan od napadača je navodno bio bivši telohranitelj šefa obaveštajne službe Aleksandra Vulina (koji je takođe pod sankcijama SAD).

Veće je pitanje kako je do ovog napada uopšte moglo doći.

Kosovo je još uvek domaćin mirovnim snagama NATO-a od oko 4.500 vojnika koji su blisko uključeni u policiju i prikupljanje obaveštajnih podataka u zemlji.

Srpski nacionalisti su ih napali u maju ove godine kada je više od dvadesetak mirovnjaka povređeno.

Kosovska vlada je upozoravala na rastuću verovatnoću obnove nasilja pod dirigentskom palicom od septembra 2021, kada je Srbija rasporedila borbene avione duž granice prvi put od rata na Kosovu 1999.

Odgovor, nažalost, nije utešan.

Napad je (in)direktan proizvod radikalne preorijentacije američke i evropske politike na kosovsko-srpski spor i širi Zapadni Balkan.

Od 2020. Vašington i Brisel u neverovatnoj šemi da pacifikuju nacionalističke lidere zemlje i izvuku ih iz ruske orbite uticaja eksplicitno koncentrišu interese Beograda na sve druge susedne politike.

Mujanović napominje da u Srbiji 70 odsto stanovništva podržava agresiju Rusije na Ukrajinu.

Čak i posle majskih napada na mirovne snage NATO-a, na primer, SAD i EU su, neverovatno, sankcionisale Kosovo.

Kurti je eksplicitno optužio glavnog regionalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka da radi u dogovoru sa Srbijom na pritisku na Prištinu da popusti zahtevima Beograda.

I većina posmatrača se slaže sa njim.

Pre nego što je Lajčak imenovan, iskusni regionalni stručnjaci upozoravali su na taj potez, pozivajući se na istorijske veze bivšeg ministra spoljnih poslova Slovačke sa Rusijom.

Govoreći Glasu Amerike o ovonedeljnom napadu, bivši analitičar CIA Dejvid Kanin takođe je okrivio zapadnjačko smirivanje Vučića za ohrabrivanje ekstremističkih elemenata u Srbiji, zaključuje Mujanović.

(Danas)