Predsednik SAD Džozef Bajden se povukao iz trke za predsednika u kasnoj fazi. On je predložio Kamalu Haris za svoju naslednicu. Panelisti Gardijana razmatrotrili su kako bi izbori mogli da se kreću od ovog trenutka.

Ben Dejvis: Ovo je bio pravi potez

Ben Dejvis, iz Vašingtona, koji je radio u timu za kampanju Bernija Sandersa 2020. i aktivni je član Demokratskih socijalista Amerike smatra da je Bajden povukao pravi potez iako navodi da je ispadanje Džoa Bajdena iz trke u ovoj kasnoj fazi bez presedana i rizično.

„Međutim, rizici Trampovog predsedništva su daleko veći. Predsednik je bio u poziciji u kojoj je pobeda bila neverovatno malo izvesna, zaostajao je u anketama, suočio se sa velikim revoltom svoje stranke i nije mogao da reši ključne zabrinutost birača – njegove godine.

Prenos štafete na Kamalu Haris koja može snažno da iznese argumente protiv Donalda Trampa, hara zemljom, održava gradske skupštine i konferencije za štampu i ubrizgava energiju u politički trenutak, nudi demokratama šansu da sustignu i pobede Trampa“, ističe Dejvis.

Činjenica je da Bajden nije bio u stanju da javno i energično iznese ovo potvrdila je strahove ljudi na prvom mestu. I Bajdenovo odbrambeno držanje tokom poslednjih nekoliko nedelja i često nespretni usporeni pokreti partijskih elita protiv njega naneli su veliku štetu“.

Ričard Volfi: Izbori su sada između starih i novih

Kolumnista Gardijana Ričard Volfi smatra da Trampova kampanja može da se pretvara kao da ima plan da se kandiduje protiv Kamale Haris, ali „ne postoje planovi koji su vredni piksela na kojima su napisani“.

Samtra da ko god da postane demokratski predsednički kandidat, već je preokrenuo Trampov narativ.

„Umesto snaga naspram slabosti, ovi izbori su sada staro protiv novog. Nikakvo Trampovo blejanje o demokratskim predizborima ili Bajdenovim dostignućima to neće promeniti“.

Za demokrate će, smatra, biti teško – ali ne i nemoguće – nastojati da naprave najveći mogući kontrast u odnosu na Donalda Trampa. A najveća suprotnost starom rasističkom mizoginisti je obojena žena.

Da li Hariso ima dovoljno vremena da se dokaže? Ima mesec dana do kraja demokratske konvencije, što je više nego dovoljno vremena da se nekoliko kandidata podigne i padne pre nego što baloni padnu na predsedničkog kandidata stranke, zaključuje Volfi.

Lojd Grin: Haris sada mora ponovo da okupi svoju stranku

Prema mišljenju Lojd Grina, advokata iz Njujorka, Bajdenov izlazak baca adut republikanaca da će oponenta Donalda Trampa prikazati starim.

Kamala Haris njegova verovatna protivnica, skoro je dve decenije mlađa od bivšeg predsednika.

Povlačenjem Bajdena, demokrate ponovo imaju šansu da preokrenu Predstavnički dom i da zadrže američki Senat. Na nacionalnom nivou, ankete pokazuju da Haris neznatno bolja od Bajdena.

„Ona sada mora da ujedini svoju stranku. Već su je podržali Bajden, Bil Klinton i „crni klub“ u Kongresu. Ipak, delegati konvencije očekuju da će im se udvarati. Očekujte da će se abortus ponovo pojaviti kao ključno pitanje.

Isto tako, pitanje je koga će odabrati za svog potpredsedničkog kandidata. Guverner ili senator iz „swing države“ (države sa velikim brojem neopredeljenih birača) mogao bi se naći na listi.

Grečen Vitmer iz Mičigena, Džoš Šapiro iz Pensilvanije i Mark Keli iz Arizone padaju na um. Tu je i Endi Bešir iz Kentakija, demokratski guverner u rubin crvenoj državi“.

SAD, smatra Grin, zure u nepoznate vode. „Trka će biti jedna za vekove. Može se nagađati kako će sve protresti“.

Osita Nvanevu: Haris može da pobedi

Kolumnista Gardijana Osita Nvanevu kaže da je retko videti da se istorija tako brzo i očigledno ponovo piše.

„Istina je da je danas kraj jedne od najsramnijih i smešnijih saga u američkoj predsedničkoj politici ⁠– krize koju je stvorila i produžila bezobrazluk i inercija Demokratske stranke kao institucije i bezobrazluk čoveka koji je trebalo da razume njegove sopstvene granice i rizike koje bi predizborna kampanja predstavljala za zemlju pre mnogo godina“.

Ukazuje na činjenicu da su Bajdenovi zaposleni bili obavešteni samo nekoliko trenutaka pre nego što je njegova odluka da se povuče javno objavljena na X⁠ – još jedna ilustracija izuzetne izolovanosti koji je prošlog meseca otkrivena u Beloj kući i Bajdenovom najužem krugu.

„Nedeljama su jurišali unapred, dovodeći u pitanje integritet svojih kritičara i ignorišući sve suprotne podatke sve dok Bajdenova pozicija nije postala potpuno neodrživa.

I sada se treba zapitati u kojoj meri je njihovo ponašanje odražavalo kako je ova administracija iza kulisa rešavala suštinska politička pitanja, možda posebno rat u Gazi, koji je Bajden podržao sa neumoljivošću koja je zbunila i uznemirila čak i stručnjake koji su se navikli na američko poštovanje Izraela.

Mnogo pre sudbonosne debate u junu, taj rat je iz temelja ukaljao ono što se moglo pamtiti, na osnovu Bajdenove unutrašnje politike, kao respektabilnog, pa čak i transformativnog predsedništva.

Sada neizbežno, Bajdenova arogancija biće deo njegove priče.

Ako dobije nominaciju, kakva će biti priča Haris? U velikoj meri zahvaljujući naporima administracije da je ostavi po strani, znamo vrlo malo o njoj kao lideru, ukazuje Nvanevu.

„Ključni test u narednim nedeljama biće kako ona rešava pitanje Gaze – suštinski, pauza od Bajdena tamo je apsolutno neophodna.

Javnost je godinama bila ogorčena prema ovoj administraciji, a napori kampanje da preusmeri pažnju na Trampove negativnosti i pretnju koju on predstavlja za demokratiju jednostavno nisu uspeli.

Nejasno je šta će, ali uklanjanje Bajdena sa liste dalo je demokratama priliku za potpuno resetovanje.

Donald Tramp nikada nije dobio podršku čak ni većeg dela američke javnosti na izborima. Nikada se na njega nije gledalo više nego nepovoljno. I nikada nije izgledao pobedljivije nego na ovogodišnjoj republikanskoj nacionalnoj konvenciji. Haris može da pobedi. Ona mora. Evo nade da hoće“, zaključuje.

(Danas/foto: Autonomija)