Ako ne u bioskopu verujem da ogromna većina građana Srbije, i šire, gledala bar jednom često reprizirani film “ Lepa sela lepo gore“. U jednoj od antologijskih scena lik kojeg tumači Manda prebrojava poslednje metke i daje im imena, muslimanska, nadajući se da će svaki metak pogoditi po jednog neprijateljskog vojnika. Dve decenije nakon vremena kada se dešavala radnja filma imamo situaciju istovremeno jednaku ali i sasvim suprotnu od mandine scene.
Već odavno se spremaju zrna na kojima pišu imena ali ovaj put ne imena onih kojima su meci namenjeni jer, ne zna se zasigurno na kog će biti ispaljeni prvi hici , već imena onih koji decenijama pripremaju teren za eventualno ispaljivanje tih metaka. Tako na tim mecima stoje imena kao što su: bakir, dragan, mile, tomislav, vojislav, mustafa, zlatko, haris…….
Niz imena je podugačak ali nažalost, metaka je mnogo više pa se imena na njima ponavljaju iznova i iznova, sa njihovim izjavama i mračnim dogovorima ispod žita.
Uz imena političara koji se ni za jotu nisu promenili svih ovih godina, bez obzira na lepe osmehe i poruke, na municiji koja se priprema stoje ravnopravno i imena većine tužilaca, sudija, advokata, lažnih svedoka pa možda i ponekog svedoka koji ne želi da svedoči.
Isti likovi koji su učestvovali u kreiranju politike, započinjanju i vođenju ratova na prostorima ex Jugoslavije, sa donekle promenjenim funkcijama i odelima još uvek sede u foteljama koje kreiraju život novokomponovanih državica i naroda. Prepuni para, navikli na nerad i krv, balkanski vampiri čine sve da se ratni zločini i pljačke sakriju pod tepih ili ogrnu plaštom lažnog patriotizma, veličaju ratne zločince i njihove zločine i sve što je nastalo na krvi i nožu, na laži, primitivizmu i prevari.
Neko će reći da je narod kriv jer ih bira, daje im legitimitet.
To je ponegde i tačno ali u velikoj većini slučajeva, naročito na prostoru Bosne i Hercegovine, krađa glasova je gotovo legitimna. Nove stranke i pojedinci u startu nemaju šanse da se probiju kroz medijski mrak, pretnje, ucene i razne druge zamke političkih lisaca, “patrijota”. Ako im to kojim slučajem pođe za rukom onda prilikom „brojanja glasova“ bivaju nemilosrdno pokradeni i pobrisani sa političke scene.
Decenijama se održava nekakva ravnoteža straha zbog ugroženosti od “onih drugih“, strah od gubljenja posla kod ono malo zaposlenih, strah od ratnih zločinaca, mučitelja, sa kojima je susret neminovan jer oni su na slobodi, oni su policajci, sudije, opštinski činovnici…Oni imaju vlast, opljačkano bogatstvo, imaju cinične osmehe na licima, bezobrazluk i nekulturu u ophođenju…Oni nemaju zrno časti i obraza.
Zato, na svakom metku koji se ispali piše: bakir, tomislav, vojislav, haris,mustafa, vasilije,aleksandar,zekerijah,dragan…. Piše: sda,sds,hdz,srs,snsd,sdp,sp,hsp….
Ukratko, piše fašizam!
Goran Kapetanović