Prošlo je deset meseci od donošenja rešenja građevinske inspekcije o uklanjanju nezakonito izgrađenog puta u šumi pored manastira Rakovac na Fruškoj gori.

Ta šuma je restitucijom vraćena Eparhiji Sremskoj, ali je i dalje deo teritorije Nacionalnog parka Fruška gora i zbog toga betonski put širine desetak metara i dužine dva kilometra u njoj nije ni smeo biti napravljen.

Kako kaže Dragana Arsić iz pokreta „Odbranimo šume Fruške gore“, ovim investitorskim poduhvatom izgradnje puta kroz manastirske šume u sastavu Nacionalnog parka prekršeni su svi relevantni zakoni. Uz to, pokrajinska vlada još nije donela odluku kojim bi opravosnažila rešenje o ukljanjanju puta.

Da bi podsetili pokrajinsku vladu da je u obavezi da štiti javni interes i vladavinu zakona, a ne da podržava nečiju bahatost i kršenje zakona, aktivisti su nedavno organizovali akciju „Svi za šume, šume za sve“, tokom koje su na nekoliko mesta isekli žicu kojom je – nezakonito – ograđena velika teritorija: nekoliko desetina privatnih parcela i manastirska šuma, koje su deo Nacionalnog parka, kao i nekoliko državnih i desetine drugih privatnih parcela u rubnom području parka, koje je takođe zaštićena zona.

‘Neka ograđuje svoju parcelu’

„Šuma jeste manastirska, ali je i naša jer je Nacionalni park javno dobro. Ovom akcijom smo simbolički oslobodili šumu. Kao što znate, ona je zarobljena, zajedno sa brdom Kesten, od strane jednog fizičkog lica, nama svima poznatog Nebojše Petrića, vlasnika kompanije ‘Galens’, ali on to ne bi mogao sam da uradi“, navodi Arsić.

Prema njenim rečima, on je „za taj čin dobio podršku institucija i donosioca odluka koji bi zapravo trebalo da štite interese građana i javno, prirodno dobro“.

„Petrić je pokucao na vrata Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i tražio uslove da izgradi put do svog imanja, a kroz šumu Nacionalnog parka. Za potrebe izgradnje tog puta posekao je oko dva hektara šume. Da bi paradoks bio veći, čak ni uslove koje je dobio nije ispoštovao, već je napravio betonski put“, ukazuje Arsić.

Dodaje da je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode odbio da pokretu „Odbranimo šume Fruške gore“ dostavi trasu postavljanja žičane ograde, što je je još jedan dokaz o njihovoj servilnosti prema udovoljanju privatnim interesima Petrića.

„Mi samo tražimo da se ukloni nezakonito izgrađen put, da se ukloni ograda oko šume Nacionalnog parka i da se za prolaz oslobode dva javna nekategorisana puta. A Petrić nek’ ograđuje svoju parcelu, ali na način koji neće sprečavati migratorna kretanja životinja, jer je i njegova privatna parcela u zoni neposrednog uticaja na zaštićeno područje prirode“.

Ogradom onemogućeno napajanje šumskih životinja

Akcija je izvedena tako što su aktivisti krenuli u brda od manastira Rakovac, sve vreme se krećući u granicama Nacionalnog parka, sa planom da se vrate na početnu tačku upravo nezakonito izgrađenim betonskim putem. Na nekoliko mesta su isekli žičanu ogradu koja sprečava i ljude i životinje da se slobodno kreću šumom nacionalnog parka. Poseban problem je što je žičanom ogradom sprečeno napajanje šumskih životinja na izvoru Neven, te su aktivisti i na tom mestu uklonili deo žice da bi životinjama omogućili nesmetan prilaz vodi.

Tokom uspona je unutar ograđenog prostora primećeno i krdo krava koje je vlasnik pustio da se napasa u šumi, čime se takođe krši Zakon o zaštiti prirode, ali i dobrobiti životinja jer krave na ovakvom terenu vrlo lako mogu da izlome noge. O tome je odmah izvešten dežurni čuvar prirode, međutim do kraja akcije, koja je trajala još sat i po vremena, niko se iz nadležne inspekcijske službe nije pojavio.

Da bi omogućili kretanje nezakonito pregrađenim nekategorisanim putem koji vodi na brdo Kesten, gde se nalazi i Petrićev privatan posed, aktivisti su bili prinuđeni da preseku katanac na ogradi koja je obeležena tablom sa upozorenjem: „Ulazite na sopstvenu odgovornost“.

‘Radili protivno svojoj struci’

Bez obzira na pretnju, aktivisti su krenuli stazom koja je više od sto godina upisana u planinarske mape i uskoro izbili na proplanak gde Petrić izvodi građevinske radove. Iako taj prostor nije deo Nacionalnog parka, on pripada zoni koja je evidentirana kao zona zaštite prirode jer ima uticaja na nacionalni park.

„To sve stoji u našoj prijavi, ali, na žalost, inspekcija za zaštitu životne sredine je potpuno ignorisala te činjenice, što dalje znači da su radili protivno svojoj struci, dozvolivši Petriću da ugrozi sva zaštićena područja koja su u rubnom delu nacionalnog parka“, kaže Arsić.

Nakon grupnog fotografisanja na vrhu nezakonito izgrađenog puta, akcija se nastavila spuštanjem spornim putem za koji je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode izdao rešenje o uslovima zaštite prirode Eparhiji Sremskoj, koja je uslove tražila za Petrićeve privatne potrebe.

„Predmetno rešenje o uslovima za zaštitu prirode definiše postavljanje trase deonice puta korišćenjem trase postojećeg mekog šumskog puta, međutim, na postojećoj površini u manastirskoj šumi koja je u režimu drugog stepena zaštite, na toj trasi nikada nije postojao meki, niti bilo kakav šumski put, o čemu svedoči satelitski snimak iz 2019. godine. Godinu mlađi satelitski snimak prikazuje nam Petrićev put, ekspresno izgrađen tokom vanrednog stanja 2020. godine“, objašnjava Dragana Arsić, navodeći da je sramota što je Eparhija Sremska sklopila deal sa Petrićem i time dozvolila da se ugrozi javno dobro.

„Da se razumemo – nemamo ništa protiv vere i verujućih ljudi. Naprotiv. Ali, za to što mi već godinu dana vodimo ovu borbu odgovorna je Eparhija Sremska“, zaključuje Arsić.

Bez reakcije odgovornih

Zanimljivo je da je na angažovanje aktivista, koje traje više od godinu dana, potpuno izostala reakcija kako Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, tako i Eparhije Sremske.

U malobrojnim medijima koji su se usudili da pišu o ovom slučaju nema izjava “druge strane”, ne zato što ih novinari nisu tražili, već zato što nikada nisu dobili odgovore na postavljena pitanja. Pokušaj autorice ovih redova da putem telefonskog poziva stupi u kontakt sa Nebojšom Petrićem je takođe prošao neslavno.

U svrhu objektivnog izveštavanja, kontaktiran je i Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, čija je inspektorka donela rešenje o uklanjanju spornog puta. Očekivano, Petrić se žalio na doneto rešenje, te je ono u novembru prošle godine prosleđeno komisiji koja odlučuje o žalbama. Ta komisija je telo pokrajinske vlade.

Međutim, prošlo je deset meseci otkako je istekao zakonski rok od 60 dana da komisija donese odluku da li usvaja ili odbacuje Petrićevu žalbu, a put i žica i dalje postoje.

Odgovor na poslato pitanje o razlozima zbog kojih komisija nije uradila svoj posao takođe nismo dobili u dogovorenom roku.

Vojvodina ‘crvena tačka’

Aktivisti nisu propustili priliku da podsete javnost na besomučnu seču šuma u Vojvodini. Pokret „Odbranimo šume Fruške gore“ tri godine ukazuje na taj problem, a nijedan ministar se nije oglasio po tom pitanju: ni bivši, ni sadašnja ministarka zaštite životne sredine, ni ministar Branislav Nedimović u čijoj je nadležnosti Uprava za šume (štaviše, službenik Uprave za šume je u koruptivnim radnjama, zajedno sa još nekoliko privatnih firmi, radi ilegalnih šumskih aktivnosti, zbog čega je pravni tim pokreta „Odbranimo šume Fruške gore“ podneo krivičnu prijavu).

Nije ugrožena samo fruškogorska šuma – seče se i u Subotici, Bačkoj Palanci, gornjem i donjem Podunavlju, na Vršačkim planinama.

„Ovo malo šuma koje imamo – Vojvodina je pošumljena svega sedam posto – oni seku zato što su upodobili sve planove ostvarenju profita, odnosno komercijalnim interesima. To je nedopustivo“, kaže Arsić.

Zato ovom akcijom, dodaje, poziva donosioce odluka da „konačno na svoj dnevni red, (svoju famoznu ‘zelenu agendu’ s kojom se sada svi busaju u prsa jer idu izbori pa im je jako bitno da se malo ‘zazelene’), stave ova pitanja jer ona su od suštinske važnosti za Vojvodinu, pogotovo što je Vojvodina prepoznata kao ‘crvena tačka’ koja će dramatično trpeti posledice klimatske krize“.

„Malo nas je, ali to nema veze – kroz istoriju civilizacije nikada većina nije gurala promene“, rekla je Arsić, pozivajući aktiviste da budu uporni.

(Al Jazeera, foto: VOICE)