Pozorišni reditelj Oliver Frljić u svom prvom javnom nastupu u hrvatskim medijima posle protesta u Benkovcu otvoreno govori o granicama umetnosti, lažnoj kritičnosti kulturnih institucija i društvima koja se boje istine.

Gostujući u emisiji „Razgovor s razlogom” na HRT-u, Frljić je bez zadrške govorio o stanju umetnosti i društva u regionu.

– Pogledajte Hrvatsku – rekao je. – Sve ono što je pre deset godina bilo nezamislivo, danas se smatra normalnim. To je stalna normalizacija nenormalnog.

Prema njegovim rečima, kritičko mišljenje gotovo je nestalo iz javnog prostora, a umetnost, ako želi da opstane, mora da ide preko granica.

– Ako umetnost ne postavlja pitanja o Crkvi, ratu, vlasti, ako ne dira ono što je zabranjeno, ona gubi smisao – istakao je reditelj.

Od Stokholma do Berlina – i svuda ista borba

Frljić je u Zagreb stigao iz Stokholma, gde je u pozorištu Dramaten režirao „Gospođu Bovari“.

Predstava istražuje internalizovani patrijarhat i pritisak društva na žene da se ostvare kroz majčinstvo.

Trenutno u Berlinu priprema predstavu inspirisanu romanom palestinske spisateljice Adanije Šibli, o zločinu izraelske vojske iz 1949. godine. Ipak, premijera zakazana za 20. novembar je neizvesna.

– U Nemačkoj je otvoren lov na „propalestinske veštice“. Sve što i najmanje liči na kritiku izraelske vlade odmah se cenzuriše – poručuje Frljić.

„Postao sam crvena krpa”

O napadima u Hrvatskoj govori s dozom ironije:

– Odavno sam crvena krpa. Ljudi nemaju pojma gde radim ni šta režiram, ali su spremni da se bune zbog predstave stare petnaest godina, koja govori o mojoj porodici.

To dovoljno govori o stepenu histerije – kaže Frljić.

Na optužbe da u svojim predstavama vređa Domovinski rat odgovara:

– Ko odlučuje šta je uvreda? Kritički govoriti o ratu trebalo bi da bude pravo svakog građanina. Ili je to tema izvan kritike?

„Umetnost nije zabava za malograđane”

Na tvrdnje da njegove predstave nemaju estetsku vrednost, Frljić uzvraća:
– Da nemaju vrednost, ne bih radio po svetu. Pitanje je – čija estetika? Da li je to estetika Tompsonovih koncerata ili malograđanska kultura zagrebačkog HNK?

Za njega, umetnost mora da razbija lažni ukus i licemerne norme, a ne da im se prilagođava.

– Ne znam šta je provokativno u tome da se govori istina. Ako kažemo da je društvena imovina opljačkana, da su nastale nove kaste i ogromne socijalne razlike – zašto bi to bila provokacija? – pita Frljić.

„Sloboda govora nije sloboda mržnje”

Reditelj priznaje da je danas oprezniji s jezikom, ali ne i blaži u stavovima.

– Sloboda umetnosti ima granice samo tamo gde počinje ugrožavanje tuđe slobode. Sloboda govora i govor mržnje nisu isto – istakao je.

Za njega, umetnost i dalje ima jednu misiju – da postavlja pitanja koja društvo zabranjuje.

„U svakom društvu u kojem živim, govorim o njegovim problemima. To je moj način da pokažem da mi je stalo. To je, za mene, ljubav prema zajednici.” istako je FRljić za HRT, prenosi Jutarnji list.

(Danas/foto: N1)