Švajcarski franak ojačao je za 30 odsto nakon što je centralna banka Švajcarske (SNB) saopštila da odustaje od dosadašnje politike ograničavanja njegove najviše vrednosti prema evru, uvedeno 2011. godine, jer, kako ističe, više nije opravdano.
Ova neočekivana odluka izazvlala je previranja na tržištima, pa je franak ojačao sa 1,2 na 0,8 za jedan evro. Kasnije se trgovina stabilizovala na kursu od 1,05 franaka za jedan evro, što je rast od oko 13 odsto.
Nagli skok franka najviše je zabrinuo građane na Balkanu koji imaju stambene kredite u francima. Najviše ih je u Hrvatskoj, oko 60 hiljada građana
Indeks švajcarske berze pao je za 10 odsto, najviše u poslednjih 25 godina, zbog zabrinutosti investitora oko švjacarskog izvoza koji je sve skuplji i sve manje konkurentan, pa su investitori našli sigurno utočište u kupovini nemačkih državnih hartija od vrednosti. Današnji gubici na glavnoj švajcarskoj berzi dostigli su 100 milijardi franaka.
Švajcarska valuta je ojačala i 25 posto prema dolaru, na 88,7 centima za dolar.
Švajcarska centralna banka uvela je u septembru 2011. mere odbrane kursa franka na minimalno 1,20 za evro, nakon što se njegova vrednost skoro izjednačila sa zajedničkom evropskom valutom. Naime, ulagači su potražili sigurno utočište u švajcarskoj valuti zbog dužničke krize u evrozoni. Jak franak je nepovoljno uticao na švajcarsku ekonomiju, pre svega na izvoz i turizam, pa je centralna banka tada intervenisala.
„Ova vanredna i privremena mera zaštitila je švajcarsku ekonomiju od ozbiljne štete. Švicarski franak i dalje je jak ali je njegova precenjenost smanjena nakon uvođenja minimalnog kursa. Ekonomija je uspela da iskoristi prednosti, koje mu je omogućila ta faza, da bi se prilagodila novim tržišnim uslovima“, navodi SNB.
U Centralnoj banci Švajcarske ukazuju na sve izraženije razlike u monetarnoj politici ključnih ekonomija. očekujući zaoštravanje tog trenda.
„Evro je znatno oslabio prema dolaru, a franak je zbog toga oslabio prema dolaru. U takvim okolnostima SNB je zaključio da očuvanje minimalnog kursa franka prema evru više nije opravdano“.
Švajcarska banka je bila primorana da još prošlog meseca preduzme dodatne mere u cilju odbrane minimalnog kursa, jer su investitori pojačalikupovinu franka, zabrinuti zbog deflatornih pritisaka u evrozoni i produbljivanja krize u Rusiji.
Tako je u decembru uvedena negativna kamata od 0,25 odsto za depozite u francima, po prvi put od 70-ih godina prošlog veka. U četvrtak je ta kamata povećana na minus 0,75 u cilju sprečavanja jačanja švajcarske valute. To znači da će SNB naplaćivati bankama držanje depozita u francima, po prvi put posle više od 40 godina.
Istovremeno je pomeren raspon tromesečnog libora – između minus 1,25 posto i minus 0,25 posto, sa dosadašnjih minus 0,75 posto i 0,25 posto.
Na odluku Švajcarske banke očito je uticala i najava Evropske centralne banke da, najverovatnije od sledeće sedmice, započne program kupovine državnih obveznica poznat kao kvantitativno popuštanje, što će dodatno oslabiti evro.
Situaciju u evrozoni može da se zakomplikuje i ukoliko na parlamentarnim izborima u Grčkoj pobedi levičarska partija “Siriza”, koja se zalaže za napuštanje zajedničke valute.
U takvim okolnostima Centralne banka Švajcarske mora da troši dodatne devizne rezerve da bi očuvala zadati kurs 1.20 franka za evro.
Zabrinuti švajcarski izvoznici
Ova mera zatekla je u četvrtak tržište, imajući u vidu da je viceguverner Žan-Pjer Danten (Jean-Pierre Danthine), samo pre tri dana izjavio da će zadržati ograničenje kursa kao jedan od temelja monetarne politike, a predsednik Centralne banke Švajcarske Tomas Džordan (Thomas Jordan), kazao početkom januara da je “apsolutno ključno” nastaviti tu politiku.
„Tržište je potpuno zatečeno”, izjavio je za Rojters Džonatan Veb (Jonathan Webb), jedan od čelnika“Jefferies group” u Londonu.
Džordan je negirao je na konferenciji za novinare u četvrtak da je ova mera “panična reakcija”, ističući da je ograničenje ukinuto jer je bilo neodrživo.
“Ako želite da okončate takvu politiku, morate da iznenadite tržište”, kazao je Džordan.
“Vrednosti koje sada vidmo na deviznom tržištu pokazuju veliku precenjenost franka. One će pasti na održiv nivo. Tržište je sklono preteranoj reakciji kada se suoči sa ovakvim iznenađenjem”, kaže guverner švajcarske banke.
Međutim, mnogi stručnjaci su skeptični prema ovoj meri.
“Ovo će naneti štetu kredibilitetu Centralne banke Švajcarske koja je uvek isticala da može da očuva minimalni kurs (franka i evra. Smatram da je ovo veoma rizičan potez”, kaže Alesandro Be, ekonomista švajcarske banke Sarasin.
Na društvenim mrežama, ova je mera okvalifikovana kao “frankogedon”.
S obzirom da više od 40 odsto švajcarskog izvoza odlazi u evrozonu, prejak frank je noćna mora za najveće izvoznike.
“Današni potez SNB je cunami: za izvoznu industirju, turizam i, na kraju, celu zemlju”, kazao je Nik Hajek (Nick Hayek), izvršni direktor “Svoča” (Swatć), poznate kompanije za izradu satova.
Vrednost akcija “Holcima”, najvećeg proizvođača cementa, pala je za 21 odsto.
Kristian Levrat, predsednik Socijaldemorkatske partije Švajcarske izjavio je da je ova mera “ozbiljna pretnja za desetine hiljada radnih mesta.
Zabrinuti dužnici na Balkanu
Nagli skok franka najviše je zabrinuo građane na Balkanu koji imaju stambene kredite u francima. Najviše ih je u Hrvatskoj, oko 60 hiljada građana, procenjuju u udruženju “Franak” a prenose hrvatski mediji.
Prema podacima Hrvatske narodne banke (HNB) ukupni iznos kredita vezanih za švajcarski franak krajem septembraprošle godine bio je 23,7 milijardi kuna (oko 3 milijardi evra), a više od 92 posto se odnosi na kredite stanovništvu, prvenstveno stambene.
Ovo udruženje je zatražilo hitan sastanak s ministrom finansija Borisom Lalovcem i novoizabranom predsednicom Hrvatske Kolindom Grabar Kitarović.
(Dragan Štavljanin, Slobodna Evropa)