Kratkim programom u kampusu Univerziteta u Novom Sadu i pesmom za Vukašina, poslednju žrtvu pale nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, koji je posle četvoromesečne borbe preminuo 20. marta, završen je protest „Srednjoškolci uz studente“. Učenici novosadskih srednjih škola poručili su da ostaju uz studente i njihovu borbu, a studenti su im se zahvalili na podršci koju im pružaju.

Protest je počeo u prepodnevnim satima, kada su kolone učenika došle su iz raznih delova grada do Železničke stanice.

Kako su objasnili, reč je o protestnoj šetnji u znak podrške studentima u blokadama fakulteta.

Oni su tokom šetnje pravili buku zviždaljkama i vuvuzelama, a na čelu kolone je bio traktor.

Nosili su srpske zastave i transparente “Nije mama Ćaci rodila”, “Kada istina nije slobodna, onda ni sloboda nije istinita”, “Uključi mozak, pumpaj”, “Sve vam je krvavo”, „Šetaće ravnica do preuzimanja krivica“, „Sa dve reči budućnost se stvara, te dve reči su – nemam gospodara“.

„Okupili smo se kao možda najveći protest srednjoškolaca do sada. Mi ovde za sve koji ne mogu da izađu. Želimo da podsetimo šta se desilo i zašto smo danas na ulici“, kazao je đak Tehničke škole Simon za N1.

Sve grupe đaka su se sastale na Železničkoj stanici oko 11.30 časova, gde su sa 16 minuta tišine odali poštu stradalima u padu nadstrešnice, a za svaku od žrtava su pustili po jedan beli balon.

Potom su svi zajedno prošetali Bulevarom oslobođenja do kampusa Novosadskog univerziteta.

Kada su stigli do zgrade Višeg suda i Višeg javnog tužilaštva – odeljenja za korupciju, srednjoškolci su počeli da skaču uz povike „Ko ne skače, taj je Ćaci“.

Pedagoškinja u Osnovnoj školi „Jožef Atila“ Zagorka Marinković zahvalila je učenicima na šaljivom transparentu “Naša Zaga je bolja od vaše Zage”.

“Krenuli smo u borbu za oslobađanje škola. Borba teška, duga, nepravedna, iscrpljujuća. Ali i lepa, jer znamo da se borimo za bolje obrazovanje, za slobodnu misao, za učenike koji će rasti u sistemu koji ih ne guše već ih podstiče. Borimo se sa nemani koja nas steže svojim birokratskim pipcima. Ali, nećemo posustati”, poručila je Zagorka Marinković.

Dodala je da je režim sada potvrdio da ih prosveta ne zanima i da i ta minimalna ulaganja u prosvetu doživljavaju kao “nužno zlo”.

“Odluke u školama se donose na osnovu partijskih interesa, a ne na osnovu stvarnih potreba učenika i nastavnika”, kazala je ona ispred zgrade Bezbednosno-informativne agencije.

Jedna maturantkinja novosadske srednje škole rekla je u svom obraćanju okupljenima u kampusu da su se okupili kako bi se čuo i nnjihov glas koji dižu zbog onih koji ga više nemaju, i to samo zbog tuđe nepažnje i nebrige.

„Pored toga što se srušila nadstrešnica, srušilo se nešto mnogo više od toga – srušilo se poverenje u sistem koji bi trebao da nas štiti, koji je trebao da štiti žrtve koje su poginule. Srušilo se i dostojanstvo institucija koje su trebale da brinu o nama. Srušila se nada da će se u ovoj zemlji moći dobro živeti i raditi“, poručila je.

Dodala je da oni neće pristati na lažna i prazna obećanja kao što ovu tragediju nikada neće zaboraviti.

„Kao maturant srednje škole, za nekoliko meseci upisujem fakultet i ja se ponosim činjenicom da ću jednog dana moći da kažem da sam bila student, da sam mogla da pomislim na ovu trenutnu generaciju studenata koja se bori za pravdu. Ponosim se da ću moći da ih nazovem svojim kolegama i ponosim se, takođe, da ću jednog dana znati da mi je neko čuvao leđa – naši dragi studenti. Želimo pravdu za one koje smo izgubili, sad je sve ili ništa, sa studentima smo do kraja„, kazala je ova maturantkinja.

Druga srednjoškolka je rekla da, uprkos višemesečnim protestima, u ljudima empatija i žal ne jenjavaju.

„Svaki put kada ćutimo za one koji, nažalost, svoj glas više nemaju, setimo se da su ti ljudi ubijeni ovde, u našem gradu. To nije neka daleka država čiju sliku ne možemo da oformimo, to nije tamo daleko, to smo mi. Zato, ova borba mora da bude svačija, da nikad više smrt ne dođe po nevinost. Što pre postanemo jedinstven glas, to će se on dalje čuti i to će brže motiv pravde opet postati glavna melodija naše himne“, dodala je ona.

Program je završen uz nekoliko pesama, od kojih je jedna posvećena srednjoškolcu Vukašinu Crnčeviću, 16. žrtvi pale nadstrešnice Železničke stanice.

(Autonomija)