Ubedljiva pobeda Srpske napredne stranke na izborima u Srbiji opasna je i za demokratiju u Srbiji, ali i za samu stranku koja će morati da preuzme odgovornost za sve poteze u zemlji, ocenio je direktor Centra za jugoistocne evropske studije Univerziteta u Gracu Florijan Biber (Florian Bieber).

„Izbori su i raspisani zato što je Vučić želeo da smanji vlast premijera Dačića i njegove socijalističke partije. To je i ostvario, ali sada, ukoliko želi sam da bude na vlasti, ne može loše odluke da svali na koalicionog partnera“, ocenio je Biber u blogu Balkan u Evropi (Balkans in Europe Policy Blog).

Biber je kao jedan od problema naveo i nedostatak kapaciteta u samoj stranci koja, kako je ocenio, zbog toga nije predložila ni kandidata za gradonačelnika Beograda.

„Ukoliko partija želi da efektivno obavlja vlast, brzo će morati da poveća kapacitet jer kloniranje Vučića, koje se sugeriše u nekim satiričnim fotomontažama, nije mogućnost“, naveo je on, u analizi koja je u celosti objavljena na portalu EurAktiv.

Apsolutna vlast je, kako Biber navodi, opasna i za srpsku demokratiju, pogotovo u zemlji u kojoj ne postoji prava kontrola vlasti, nezavisnih institucija je malo, dosta medija je lojalno vlasti, a „dve od tri opozicione stranke više žele da rade sa naprednjacima nego da ih kritikuju“.

„Zbog fokusa spoljnih faktora na rezultate srpske vlade po pitanju Kosova nema ni glasa od spoljnog praćenja nedemokratskih praksi“, dodaje se u analizi.

„Ne deluje realno da će nova vlada postati autoritarna ili zakoračiti nazad i krenuti Miloševićevim stopama, ali bi Srbija mogla da skrene sa učvršćivanja demokratije ka hibridnom sistemu koji se može videti u drugim zemljama regiona“, ocenio je Biber.

On je ukazao i na to da su programske i ideološke razlike među partijama sve manje, kao i da su stranke spremne na koalicije sa partijama sa kojima nemaju mnogo toga zajedničkog.

„Na izborima su se nadmetale partije koje zvanično imaju iste ciljeve i među kojima nema vidljive ideološke razlike. Sve parlamentarne stranke žele da se priključe EU, govore o ‘reformama’ i protive se korupciji. Kao posledica, nema razloga da onaj koje na vlasti ne dobije izbore budući da nema pravog izbora“, naveo je on.

Partije, kako je istakao, pokazuju „čak i za srpske standarde iznenađujuće malo poštovanja za demokratska načela“, navodi se u analizi, u kojoj je kao primer naveden način na koji je osnovana Nova demokratska stranka.

„Kada se Boris Tadić vratio na scenu nakon razlaza za Đilasom i Demokratskom strankom, nije osnovao sopstvenu partiju, već je preuzeo Zelene (ili su mu se ponudili). Promenili su ime i dodali ‘Nova Demokratska stranka’ i, gle, partija zelenih je postala Tadićevo izborno sredstvo“, naveo je Biber.

U analizi se ističe da su jedine dve programski dosledne izborne liste bila lista Demokratske stranke Srbije i lista bivšeg Ministra ekonomije Saše Radulovića „Dosta je bilo“, koja je uputila radikalne kritike na račun uticaja političkih partija i ekonomskih politika srpskih vlada u prethodnoj deceniji.

„I dok je verovatno da će ta konzistentnost voditi DSS pravo u politički zaborav, Radulovićeva lista bi mogla da poveća značaj u Srbiji“, naveo je Biber.

On je ukazao i na dosta malu izlaznost na martovskim izborima, budući da je izašlo 53,12 odsto birača, odnosno četiri procentna poena manje nego pre dve godine, i najmanje na srpskim izborima od uvođenja višepartijskog sistema 1990. godine.

(Beta)