Fiskalni savet ocenio je danas da je Vlada Srbije rebalansom budžeta za 2023. godinu mogla da smanji fiskalni deficit sa planiranih 3,3 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na 1,5 odsto da nije uvela nove snažne rashodne mere.

„Iako predloženi rebalans budžeta za 2023. godinu predviđa umereno smanjenje budžetskog deficita, sa 3,3 odsto na 2,8 odsto BDP-a, njegova glavna odlika su nove i snažne rashodne mere“, naveo je Fiskalni savet u oceni Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2023. godinu, prenosi Beta.

Povećanje prihoda budžeta zbog ukidanja odluke o privremenom umanjenju akciza na naftne derivate i naplaćen neočekivano veliki porez na dobit, mogli su, navelo je to nezavisno telo, rezultirati umanjenjem fiskalnog deficita na 1,5 odsto i smanjenjem zaduživanja države.

Umesto toga, kako je naveo Fiskalni savet, Vlada je rebalansom uvela nove rashodne mere čime su fiskalni deficit i zaduživanje države gotovo vraćeni na prvobitno planirani nivo.

Ocenio je da je povećanjem prihoda budžeta od poreza na dobit, jer su rekordni, samo je Naftna industrija Srbije (NIS) u 2022. ostvarila dobit koja je šest puta veća od proseka iz prethodne tri godine, mogao da se smanji dug zemlje za 1,3 milijarde evra u odnosu na prethodni budžetski plan.

Međutim, Vlada je, kako je navedeno, umesto toga povećala subvencije za poljoprivredu, penzije, zarade za zaposlene u obrazovanju i delu zdravstva i odlučila da isplati po 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti.

Fiskalni savet je naveo da je dobra strana predloženog rebalansa to što se osnovni fiskalni tokovi ipak nisu otrgli kontroli.

„Planirani budžetski deficit od 2,8 odsto BDP-a jeste nesporno visok, naročito uzimajući u obzir da je fiskalnim pravilima predviđeno da ciljani fiskalni deficit Srbije (sa sadašnjim nivoom javnog duga) iznosi ispod jedan odsto BDP-a, međutim, planirani deficit se, objektivno gledano, ipak ne može oceniti kao alarmantan“, ocenio je Fiskalni savet.

Dodaje se da taj iznos deficita neposredno vodi povećanju javnog duga u 2023. od skoro dve milijarde evra, što jeste loše, ali će BDP (u evrima) zbog visoke inflacije i stabilnog deviznog kursa imati u 2023. još brži rast.

Zbog toga se, kako je navedeno, učešće javnog duga u odnosu na BDP neće povećati čak i s ovako velikim budžetskim deficitom, zapravo blago će se umanjiti.

Ocenjeno je da je dobra strana planiranog rebalansa to što je kredibilno planiran, odnosno ne postoji primetan rizik da će javni prihodi podbaciti, a javni rashodi prebaciti plan, naprotiv, vrlo je moguće da su neki rashodi, poput rashoda za nabavku robe i usluga, „prebudžetirani“, što znači da bi fiskalni deficit u 2023. lako mogao da bude niži od planiranih 2,8 odsto BDP-a.

Načelno je, kako je ocenjeno, dobro i to što se zadržavaju veoma visoka izdvajanja za javne investicije koje će na nivou opšte države, uključujući lokalnu samoupravu i druge segmente države, van republičkog budžeta, iznositi više od sedam odsto BDP-a.

„Skrećemo pažnju na još uvek nerazjašnjena pitanja izbora prioritetnih projekata, a predloženi rebalans, donosi više ekonomski loših i upitnih mera koje nisu ekonomski efikasne i socijalno opravdane, već su dizajnirane po ad-hok principu, bez neophodnih ekonomskih analiza o njihovoj svrsishodnosti“, naveo je Fiskalni savet.

Dodaje se da problemi u poljoprivredi nisu na vreme prepoznati, a rešenja koja se sada nude su skupa, a pitanje koliko efikasna.

U poslednjih nekoliko godina cene inputa za poljoprivrednu proizvodnju snažno su porasle, a Vlada je, naveo je Fiskalni savet, pritisnuta drugim problemima, uporedo donosila određene mere koje su dodatno opterećivale taj sektor, među kojima je i zabrana izvoza pojedinih poljoprivrednih proizvoda tokom 2022. i dela 2023. predugo zamrzavanje prodajnih cena osnovnih životnih namirnica u cilju kontrole inflacije.

„Međutim, umesto da se problemi poljoprivrede na vreme prepoznaju i onda temeljnom analizom dođe do dobrih rešenja, Vlada je naprečac donela skupe nove mere, što je povećalo izdatke ove i narednih godina za oko 250 miliona evra i to pod pritiskom eskalacije protesta poljoprivrednika„, naveo je Fiskalni savet.

Dodaje se da se najskuplja i najproblematičnija nova mera odnosi na povećanje davanja za subvencije po hektaru, pošto iznos nije uslovljen ostvarenom proizvodnjom, pa ne deluje podsticajno na povećanje efikasnosti i ne rešava nijedan od strukturnih problema domaće poljoprivrede.

Vanrednim i arbitrarnim povećanjem penzija prekršena su, po oceni Fiskalnog saveta, zakonski definisana fiskalna pravila, što je „veoma opasno“.

„Penzije su, uz plate u javnom sektoru ubedljivo najveći budžetski rashod. Zbog toga je njihova usklađenost s mogućnošću privrede da ih finansira ključna za održivost javnih finansija. Problemi koji mogu nastati usled proizvoljnih povećanja penzija najbolje se mogu ilustrovati epizodom iz 2008. kad je ekonomski neopravdano povećanje penzija praktično urušilo javne finansije Srbije jer je bilo nominalno preko 35 odsto, a realno, odnosno korigovano za inflaciju, skoro 25 odsto“, naveo je Fiskalni savet.

Tačno je, kako je istaknuto, da sada vanredno povećanje penzija od 5,5 odsto nije iste veličine kao što su bila vanredna povećanja 2008., zbog čega to ovaj put ne može da uruši javne finansije, međutim, ovo povećanje nesporno predstavlja veoma opasan presedan i šalje se i loša poruka o kredibilitetu državnih politika jer je Vlada odlučila da prekrši Zakon koji je nedavno sama propisala.

Dodaje se da se nastavlja s veoma lošom praksom neselektivnih novčanih isplata određenim grupama stanovnika jer je rebalansom predviđeno da se iz budžeta isplati oko 100 miliona na ime novčanih davanja od 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti.

Trebalo bi imati u vidu i to, kako je navedeno, da su građani Srbije usled isplate ovakvih, ekonomski i socijalno neopravdanih vidova novčane podrške od 2020. već zaduženi za oko dve milijarde evra i to po veoma visokim kamatnim stopama, koje se trenutno kreću oko sedam odsto.

„Nove rashodne mere neće se finansirati samo zaduživanjem zemlje, već i povećanjem poreza. Povećanje određenih javnih rashoda krajem godine rebalansom budžeta postala je već uobičajena praksa u Srbiji. Prošle godine se najveći deo vanrednog povećanja budžetskih rashoda odnosio na pokrivanje gubitaka javnih preduzeća iz energetskog sektora (Srbijagas i EPS)“, naveo je Fiskalni savet.

Dodaje se da za razliku od prethodnih godina kad su javni rashodi uglavnom povećavani jednokratno, ovaj put se rebalansom predviđaju i velike rashodne mere koje su trajne.

Vlada se, kako je navedeno, u dogovoru s Međunarodnim monetarnim fondom zvanično obavezala da će ove trajne rashode da kompenzuje drugim trajnim merama fiskalne politike.

„Konkretna mera koja je dogovorena i koja se uvodi ovim rebalansom je vanredno povećanje akcizne stope na sve akcizne proizvode od osam odsto koje će stupiti na snagu od oktobra 2023. godine“, naveo je Fiskalni savet.

Ističe se da je zabrinjavajući pad naplate poreza na dodatu vrednost (PDV) koja je manja za 40 milijardi dinara.

Fiskalni savet je naveo da nije objašnjeno zašto se transferi Gradu Beogradu za izgranju metroa smanjuju čak za osam puta u odnosu na prvobitni budžetski plan, sa 30 milijardi dinara na četiri milijarde dinara.

Nije, kako je objašnjeno, naveden ni razlog zbog kog se državni rashodi za ekproprijaciju smanjuju za oko 30 odsto, sa 18,6 milijardi dinara na 13,2 milijarde dinara, odnosno koji konkretno projekti kasne i zbog čega.

„S druge strane, nije obrazloženo zašto su troškovi izgradnje sportskih stadiona sad porasli za oko pet milijardi dinara, a ostao je nerazjašnjen rast subvencija putarskim preduzećima od 60 odsto, sa nepunih 20 milijardi dinara na gotovo 32 milijarde dinara“, naveo je Fiskalni savet.

Dodao je da rastu budžetska izdvajanja za JP Resavicu iako Vlada još pre tri godine navela da je uz podršku Svetske banke definisala akcioni plan za rešavanje sudbine tog preduzeća.

Fiskalni savet je ocenio i da je značajan državni program, zaštita energetski ugroženog kupca propao jer su sredstva u budžetu za tu namenu prepolovljena.

Ova analiza je kako je objasnio Fiskalni savet rađena uglavnom na osnovu Nacrta rebalansa budžeta, a ne Predloga jer mu nije ostavljeno 15 dana, od datuma od kada je Vlada podnela Narodnoj skupštini predlog rebalansa, da sačini izveštaj.

(Autonomija, foto: Pixabay)