Deficit budžeta Srbije planiran za 2024. godinu od 197 milijardi dinara ili 1,7 milijardi evra, što je 2,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) je previsok za Srbiju, naveo je Fiskalni savet u Oceni Predloga budžeta za 2024. godinu.

Srbija će u 2024. godini, kako je navedeno, morati da se zaduži za oko 6,5 milijardi evra, od čega je 1,7 milijardi evra za finansiranje budžetskog deficita i 4,8 milijardi evra za refinansiranje starog duga koji dospeva na naplatu.

„Iako je Vlada uspevala dosad da na ovaj izazov odgovori pronalazeći relativno jeftine izvore zaduživanja (MMF, bilateralni sporazumi), na to se ne može trajno računati. Svi pomenuti rizici i izazovi nalažu Vladi da vodi što je moguće konzervativniju fiskalnu politiku i da se ne upušta u ekonomski neproverene i neplanirane mere“, navedeno je u Oceni, koja će danas biti predstavljena na Odboru za finansije u Skupštini Srbije.

Odgovarajući nivo deficita budžeta za Srbiju, bi kako je navedeno, bio ispod 1,5 odsto BDP-a. Ipak, kako je ocenjeno, budžetom za 2024. napravljeni su određeni pomaci u dobrom smeru jer je planirani budžetski deficit u 2024. niži je od onog koji se predviđa u 2023. godini od 2,8 odsto BDP-a.

Budžet je, kako je ocenio taj Savet, pravljen s optimističnim pretpostavkama o ubrzanju rasta BDP-a u 2024. na 3,5 odsto i usporavanju prosečne inflacije na 4,9 odsto i naveo da je trebalo prognozirati nešto niži rast BDP-a u sledećoj godini, na nivou dva ipo-tri odsto, a inflacije na nivou pet ipo-šest odsto.

Tokom 2024., kako je navedeno, očekuje se i dalje smanjivanje učešća javnog duga u BDP-u sa 53,3 odsto na 51,7 odsto, pa iako se u 2024. neće potpuno dostići najvažniji fiskalni ciljevi, javne finansije postavljaju se na dobru putanju da se oni ostvare u 2025. godini.

„Iz ugla pojedinačnih fiskalnih politika, budžet za narednu godinu ne donosi velike promene. Do umerenog umanjenja budžetskog deficita u odnosu na 2023. doći će se gotovo po automatizmu, a ne usled novih mera fiskalne politike“, ocenio je Fiskalni savet.

Budžetska izdvajanja za EPS i Srbijagas u 2024. znatno će se, kako je istaknuto, smanjiti (za EPS se izgleda ne planiraju sredstva), a glavni razlog za to je povećanja finalnih cena gasa i električne energije tokom 2023. i znatno poboljšanje bilansa tih preduzeća.

Dodaje se da se u narednoj godini više se ne planiraju nove isplate jednokratnih i neselektivnih davanja stanovništvu, što je bila uobičajena praksa u nekoliko prethodnih godina.

„U najkraćem, budžet za 2024. donosi manja i lako dostižna unapređenja glavnih pokazatelja javnih finansija, ali bez ambicioznijih i potrebnih reformskih mera“, ocenio je taj Savet.

Pod određenim uslovima, budžet za 2024. mogao bi se, kako je navedeno, ipak oceniti kao ekonomski dobar, jer je važno uzeti u obzir i kontekst u kome se donosi.

Najviši državni zvaničnici najavili su, kako je naveo Fiskalni savet, da će krajem 2023. da se održe prevremeni parlamentarni izbori i ukoliko se to desi, uobičajeno je da formiranje nove Vlade isprati i rebalans kojim će se u budžet uneti promene u organizaciji Vlade i njenoj ekonomskoj politici.

Posmatrano iz tog ugla, predloženi budžet imao bi, kako je navedeno, privremenu, prelaznu funkciju i onda bi se za njega moglo reći da je izrađen u skladu s dobrom fiskalnom praksom.

„Opravdano je da se novoj Vladi ostavi lako ostvariv i ispravno orijentisan fiskalni okvir, a da se ne prejudiciraju važne ekonomske politike u narednom četvorogodišnjem periodu“, naveo je Fiskalni savet.

Dodaje se da ukoliko će nova Vlada „uhvati u koštac s glavnim problemima javnih finansija, kao na primer, loše uređenog sistema socijalne zaštite, manjka zaposlenih u važnim delovima javnog sektora, zastarelih poreskih zakona i drugo, predloženi budžet daje joj odrešene ruke, ali i solidnu polaznu osnovu da to i uradi jer obezbeđuje potrebnu fiskalnu stabilnost“.

Javni prihodi i rashodi u predloženom budžetu planirani su, po oceni Saveta, uglavnom kredibilno, ali pojedine budžetske projekcije trebalo bi dodatno razjasniti. „Tako se iz ugla javnih prihoda uočava određeni optimizam u projekciji prihoda od PDV-a, naročito uzimajući u obzir da je tokom 2023. došlo do primetnog pada u efikasnosti naplate ovog prihoda„, naveo je Savet.

Ocenio je da se iz ugla javnih rashoda, vidi gotovo izvesno probijanje budžetskog okvira kod subvencija za putarska preduzeća i izdvajanja za socijalnu politiku, a vrlo je moguće i kod poljoprivrednih subvencija, ali ukupan budžetski okvir za javne rashode u 2024. ipak ne bi trebalo da se dovede u pitanje jer su neke druge stavke rashoda planirane prilično široko, kao nabavka robe i usluga, neto budžetske pozajmice, ostali tekući rashodi i drugo.

Planirane politike podsticaja poljoprivredne proizvodnje u 2024. nisu
dovoljno jasne, stoji u Oceni budžeta. Vlada je, kako je navedeno, ostala dužna da detaljnije objasni kako će se ostvariti planirano umanjenje direktnih podsticaja za poljoprivredu, tim pre što je u 2024. predviđeno da se podignu ograničenja za dobijanje podsticaja po hektaru sa 20 na 100 hektara.

Slično objašnjenje potrebno je dati i za smanjenje izdvajanja za mere ruralnog razvoja, koje su dobrim delom usmerene na podsticanje investicija u poljoprivredi, što je Srbiji potrebno, navedeno je u Oceni.

„Rashodi za socijalne transfere nisu dobro planirani, ni na tehničkom ni na načelnom nivou. Budžetom za 2024. predviđena su izdvajanja za socijalne izdatke od oko 157 milijardi dinara. To predstavlja povećanje od svega 2,5 milijardi dinara u odnosu na njihov nivo iz rebalansa za 2023. godinu, što nije dovoljno„, naveo je Fiskalni savet.

Dodaje se da su glavni propusti napravljeni u projekcijama za programe dečije zaštite koji će, verovatno biti veći u odnosu na predloženi budžetski plan za najmanje šest milijardi dinara (preko 50 miliona evra), dok je u projekcijama budžetskih izdataka za boračko-invalidsku zaštitu i druga socijalna davanja moguće probijanje budžeta u iznosu od dve-tri milijarde dinara ili za oko 20 miliona evra“, navedeno je u Oceni.

Konkretnije, kako je navedeno, nisu dobro procenjena izdvajanja za roditeljski dodatak za treće i četvrto dete, kao ni uticaj redovnih indeksacija, u skladu s ostvarenim rastom cena i rastom zarada na povećanje velikog broja različitih socijalnih davanja, kao što su dečiji i roditeljski dodatak, novčana socijalna pomoć, naknade za porodiljsko i odsustvo radi nege deteta, boračko-invalidska zaštita.

Daleko veći problem od tehničkih propusta u projekciji rashoda za socijalnu zaštitu predstavlja, kako je istaknuto, njihovo nisko mesto na reformskoj agendi Vlade. „Potreba za reformom koja bi dovela do sistematskog i trajnog povećanja socijalnih davanja postoji odavno, a sad je naročito važna u uslovima visoke inflacije“, ocenio je taj Savet.

Ističe se da se budžetom planiraju veoma velika izdvajanja države za javne investicije u 2024. od preko pet milijardi evra (6,9 odsto BDP-a), što je u načelu dobro.

„Planirana izdvajanja za kapitalne rashode u republičkom budžetu iznose 467,5 milijrdi dinara ili četiri milijarde evra, a kada se na to dodaju i transferi iz republičkog budžeta za kapitalna ulaganja (transfer Beogradu za izgradnju metroa), kao i investicije koje samostalno realizuju ostali nivoi vlasti (lokalna samouprava, fondovi OSO i drugo), dolazi se do ukupnih izdvajanja države za javne investicije u 2024. od visokih 607 milijardi dinara ili skoro 5,2 milijarde evra“, navedeno je u Oceni.

Tako će nivo javnih investicija Srbije u 2024., kako je istaknuto, već četvrtu godinu zaredom biti oko sedam odsto BDP-a, što je znatno iznad proseka uporedivih zemalja centralne i istočne Evrope (CIE).

To je, po oceni Fiskalnog saveta, pozitivan trend koji omogućava Srbiji da postepeno smanjuje zaostatak koji ima u kvalitetu osnovne infrastrukture u odnosu na uporedive zemlje CIE, ali se to ne može reći za lokalne i regionalne puteve, a naročito za infrastrukturu u zaštiti životne sredine, prosveti i zdravstvu.

Fiskalni savet je posebno istakao da se nastavlja s rastom investicionih projekata koji se sprovode, mimo standardne procedure. „Srbija ‘na papiru’, ima veoma dobru i transparentnu proceduru za selekciju i upravljanje javnim investicijama, ali veliki deo njih se tako ne realizuje jer je 2020. usvojen Zakon o posebnim postupcima za linijske projekte kojim je predviđeno da se projekti koji dobiju oznaku ‘posebnog značaja za Srbiju’ mogu sprovoditi po posebnim i skraćenim postupcima, čime se zaobilazi standardna regulativa“, naveo je Fiskalni savet.

Dodaje se da se trenutno po posebnim procedurama realizuje veliki broj investicija: deonice na autoputu E-763 (Preljina- Požega, Požega-Boljare), Moravski koridor (deonica Pojate-Preljina), autoput Beograd-Sarajevo, Fruškogorski koridor (deonica Novi Sad-Ruma), put Ruma-Šabac- Loznica, autoput Niš-Merdare, put Valjevo-Iverak, pruga Beograd-Budimpešta, rekonstrukcija pruge Jajinci-Mala Krsna, rekonstrukcija pruge Niš-Dimitrovgrad i Niš-Brestovac i drugo.

Ukupna procenjena vrednost tih projekta iznosi kako je istaknuto, čak 8,4 milijarde evra. „Nakon kritika Evropske komisije da Zakon o posebnim postupcima nije u skladu sa pravnim tekovinama EU, jer stavlja van snage nacionalnu regulativu o javnim nabavkama i pruža preveliku diskreciju u izboru strateškog partnera direktnom nagodbom, taj zakon je ukinut sredinom 2023. godine, međutim, odredbe ovog (ukinutog) Zakona nastaviće da se primenjuju na sve već započete projekte“, naveo je Fiskalni savet.

Poseban kuriozitet, po oceni Saveta, je to što se i nakon ukidanja tog zakona, broj projekata koji su izuzeti iz standardne investicione regulative još uvek povećava, pa će projekti EKSPO 2027 sa Nacionalnim stadionom i pratećom infrastrukturom, biti sprovedeni po lex specialisu, krojenom samo za njega i taj Zakon Vlada predlaže Skupštini, zajedno s budžetom za 2024. godinu.

Izmene poreskih zakona, Zakona o porezu na dohodak građana, Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Zakona o porezima na imovinu, Zakona o republičkim administrativnim taksama, Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara i Zakona o budžetskom sistemu, koje se, kako je navedeno, predlažu zajedno s budžetom ne sadrže osetnije promene postojeće poreske politike.

„Analize pokazuju da postoje preduslovi za sprovođenje velikog broja reformi poreskih zakona u Srbiji. Zakon o porezu na dohodak građana star je više od dve decenije i glavne slabosti su mu previše diferencirane stope i poreske olakšice, u zavisnosti od kategorije prihoda, što narušava princip poreske jednakosti“, ocenio je Fiskalni savet.

Porez na zarade u Srbiji nije, kako je navedeno, dovoljno progresivan u odnosu na komparativne zemlje i ne postoje poreske olakšice za izdržavane članove domaćinstva, što je u Evropi uobičajena praksa, a porez na imovinu karakterišu nekonzistentnosti i nepravičnosti kod oporezivanja nepokretnosti.

(Beta, foto: Pixabay)