Razlike između kapaciteta nacionalnih saveta su velike, kao i budžeti sa kojima raspolažu. Razlikuju se, pre svega, po brojnosti manjinske zajednice koju predstavljaju, po (ne)postojanju matične države, finansijskim potrebama koje zavise od ustanova čiji su osnivači… A od svega toga im zavise i prihodi.

U Srbiji danas postoji 23 nacionalna saveta nacionalnih manjina, računajući i Savez jevrejske opštine koji praktično ima funkciju nacionalnog saveta.

Njihov rad i funkcionisanje se finansira iz više izvora: republičkog budžeta i budžeta jedinice lokalne samouprave, dok se 17 nacionalnih saveta finansira i iz pokrajinskog budžeta. Neki nacionalni saveti ističu da su sredstva koja se dobijaju iz budžeta nedovoljna za njihovo adekvatno funkcionisanje.

Tako iz Nacionalnog saveta Rusina kažu da nemaju dovoljno novca za realizaciju svih aktivnosti koje su značajne za njihovu zajednicu, a iz nemačkog da se količina sredstava nije menjala od 2015. godine.

Za rusinski nacionalni savet, dodatne probleme stvaraju i zakonska ograničenja vezana za raspodelu sredstava unutar budžeta saveta.

“Sve veće obaveze koje se nameću nacionalnim savetima, kao i sve veća ovlašćenja zahtevaju i veći broj zaposlenih, što po važećim uslovima nije izvodljivo. Oosobe koje su tu zaposlene ne stižu da sve odrade kvalitetno koliko bi trebalo”, kaže predsednik Izvršnog odbora rusinskog Nacionalnog saveta Željko Kovač za Autonomiju.

Sa druge strane, predsednik Nacionalnog saveta Nemaca Mihael Plac, ističe da su upravo izdvajanja od države i najveći problem u finansiranju ovog saveta.

“Najveći problem u finansiranju je količina sredstava koja se dobija od Republike Srbije i AP Vojvodine, a tiče se isključivo brojnosti pripadnika nacionalne zajednice. Iznos sredstava nije menjan od, čini mi se, 2015. godine”, isitče Plac za Autonomiju.

Istraživačica iz Centra za regionalizam Jelena Perković kaže da nacionalnim savetima svakako nedostaje veća finansijska pomoć iz budžeta, čime bi se otvorila vrata izgradnji kvalitetnijeg kadra u profesionalnom sastavu nacionalnih saveta.

“Svi nacionalni saveti zajedno godišnje direktno iz republičkog budžeta dobijaju nešto više od 2,5 miliona evra, a iz pokrajinskog budžeta nešto više od 500.000 eura – i to 17 nacionalnih saveta čije je sedište na teritoriji AP Vojvodine. Prema novom Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, obavezu izdvajanja imaju i lokalne samouprave, o čemu za sad ne postoje podaci, ali iz iskustva znam da su to minorni novci koje neki nacionalni saveti nisu ni tražili”, navodi ona za naš portal.

Jelena Perković napominje da su nacionalni saveti manje brojnih zajednica u još većem problemu, sa obzirom da dodeljena sredstva često nisu dovoljna ni za godišnju rentu zakupa, grejanje i održivi broj zaposlenih. Ukazuje da, poređenja radi, Hrvatska za manjine izdvaja godišnje 5,7 miliona evra i to za približno isti broj registrovanih nacionalnih zajednica koje su brojčano tri puta manje (328.000) od broja nacionalnih manjina u Srbiji (908.000).

Raspodela budžetskog novca

Za finansiranje rada nacionalnih saveta nacionalnih manjina 30 % sredstava iz budžeta Srbije raspoređuje se jednako svim registrovanim nacionalnim savetima.

Ostalih 70 % raspoređuje se na osnovu broja pripadnika određene nacionalne manjine koju savet predstavlja i po ukupnom broju ustanova nacionalne manjine u oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika, u skladu sa sistemom bodovanja.

Na isti način funkcioniše i raspodela pokrajinskog budžeta. Sa druge strane, lokalne samouprave u kojima se nalazi sedište nekog nacionalnog saveta takođe učestvuje u finansiranju – pod uslovima da pripadnici nacionalne manjine čine barem 10% ukupnog stanovništva i ako je jezik određene nacionalne manjine u službenoj upotrebi na teritoriji te jedinice lokalne samouprave.

Zamenik pokrajinskog ombudsmana za zaštitu prava nacionalnih manjina Janoš Oros smatra da bi primena selektivnih rešenja usklađenih prema svakom nacionalnom savetu ponaosob bila neizvodljiva.

“Pošto je pomenuti zakon donet nakon opsežne javne rasprave i usaglašavanja u kojima je učestvovala i Koordinacija nacionalnih saveta, ovakav vid raspodele predstavlja kompromisno rešenje. Slična konstatacija važi i u pogledu kriterijuma koji se primenjuju prilikom raspodele u okviru 70% raspoloživih budžetskih sredstava”, kaže Oros za Autonomiju.

(Ne)transparentnost tokova novca

Iz Nacionalnog saveta Rusina objašnjavaju da početkom godine donose Finansijski plan, te da se već tada zna kako će utrošiti svoje finansije.

Po rečima predsednika Izvršnog odbora ovog saveta, sredstva su delom raspoređena na materijalne troškove u šta se ubrajaju komunalije, kancelarijski troškovi, gorivo i sednice, a drugim delom na aktivnosti u okviru četiri oblasti: kulture, obrazovanja, informisanja i službene upotrebe jezika i pisma. Stipendije se dodeljuju u skladu sa pravilnikom o stipendijama, a za razne manifestacije se raspisuju konkursi.

“Što se tiče postupka raspodele, on se ne razlikuje u uslovima pandemije od normalnih uslova. Našim Statutom je predviđeno da se odluke o Statutu i finansijama ne donose na elektronskim sednicama, već samo na sednicama uživo, kako bi mogla biti održana rasprava”, kaže Željko Kovač.

Jelena Perković napominje da su raspodele finansija u nacionalnim savetima ušle u prepoznatljiv mehanizam raspisivanja javnog konkursa, što je nesumljiv napredak u transparentosti finansijskog poslovanja.

“Kada je Centar za regionalizam pre sedam-osam godina radio projekat o transparentnosti u radu nacionalnih saveta, mehanizam javnog konkursa je praktikovalo samo nekoliko saveta. Sada je to uobičajena praksa.”- kaže Perković.

Međutim, ona ipak ističe da je pitanje da li su aplikanti tu finansijsku podršku utrošili adekvatno i kakve su rezultate postigli, te da njoj deluje da tamo nedostaje kontrola, pa i odgovor na pitanje: šta se dobilo sa tom finansijskom podrškom?

Filozof i kulturolog Miroslav Keveždi, sa druge strane, ocenjuje da protok novca ipak nije dovoljno transparentan, niti da u većini slučajeva postoje detaljni izveštaji, “čast izuzecima”.

“Članovi saveta su prilično slabo zainteresovani za udubljivanje u to na šta je novac potrošen. S obzirom da su saveti osnivači manjinskih medija, onda ni novinari ne postavljaju mnogo pitanja o tokovima novca. ‘Veži konja gde ti gazda kaže’ je recept za ‘mir u kući’, ocenjuje Keveždi.

On napominje da je država zainteresovana za poštovanje zakonskih propisa pri trošenju, ali da ne ulazi u to gde je novac potrošen, te da manjinama nedostaju detaljne informacije upravo o tome.

“Imam takođe utisak da novinari ne dobijaju materijale za sednice saveta. Nemam utisak da u ruke novinara dolaze ni izveštaji pojedinih odbora, a znam da se ni iz samih izveštaja često ne može videti na šta je novac potrošen”, dodaje za naš portal Keveždi.

Manje novca i neizvesnost u godini pandemije

Pored toga što pojedini saveti ističu da su finansije generalno nedovoljne, iz rusinskog saveta za Autonomiju kažu da su primanja iz republičkog budžeta u toku prošle godine bila neredovna. Tako iz rusinskog, nemačkog i slovačkog nacionalnog saveta kažu da su im primanja bila smanjena u toku 2020. godine, iako je rečeno da se to neće dogoditi.

“U oktobru dobijamo obaveštenje da su nacionalnim savetima sredstva smanjena za 20%. Nakon toga, Koordinacija nacionalnih saveta reaguje kod nadležnog Ministarstva. Tako da su do kraja godine uplaćene još dve rate, ukupno 11 umesto planiranih 12”, objašnjava predsednik Izvršnog odbora rusinskog nacionalnog saveta, Željko Kovač.

On dodaje da Ministarstvo insistira na tome da sredstva uopšte nisu smanjena, te da je rata za decembar uplaćena u januaru ove godine, što potvrđuju i iz Nacionalnog saveta nemačke nacionalne manjine.

“Sve u svemu, kako god da nazovu rate, u 2020. su nam uplatili 11 rata, a ako sve bude u redu ove godine, uplatiće nam 12 rata”, dodaje on.

Kako iz tog saveta kažu, pored visine iznosa sredstava, najveći problem bila je nesigurnost u dinamici uplata.

“Od oktobra do kraja godine mi smo svake nedelje dobijali oprečne informacije (samo usmeno, ništa napismeno) o broju rata koje će nam biti uplaćene do kraja godine, pa nismo znali šta možemo realizovati, samim tim, otežana je realizacija planova donetih na početku godine” – rekao je Željko Kovač.

“Od početka muku muče oko pitanja šta su oni”

Kulturolog, Miroslav Keveždi kaže da model 30:70 ipak nije toliko loš, ali da je arhitektura saveta “katastrofalna”.

“Da se slikovito izrazim: kad bismo nekom desetogodišnjem Romu dali automobil i pravo da ga vozi – to ne bi bila pozitivna diskriminacija, već dovođenje u izuzetnu opasnost”, objašnjava Keveždi.

On upozorava da kontrola finansijskih sredstava u ovom momentu izgleda kao da “tim nekima” koji ne bi uopšte trebali da voze gledamo kako “troše gorivo”. Kod nekih manjina su kadrovi „punoletniji“, ali to bi tako trebalo da bude kod svih.

“U toj situaciji ne mislim da treba nekompetentnima dati skuplji automobil, već da treba doći do kompetentnijih, dobrih ‘vozača’. Lako se izračunava koliko košta kabinet, koliko materijalni troškovi i mislim da to ne bi bio mnogo veći izdatak za državu od postojećeg”, smatra on.

“Saveti od početka muku muče oko pitanja šta su oni”, napominje Keveždi i dalje objašnjava da su oni finansirani sa budžetske linije 481, koja ja namenjena za nevladine organizacije. Mišljenja je da bi nacionalni saveti obavezno trebali da postanu deo javnog sektora.

“Kad bi tako bilo, onda bi zapošljavanje i uslovi za zaposlene u principu bili takvi kao i u nekoj školi ili pozorištu. Obavezno treba uvesti sistematizacije radnih mesta u savetima, kao i konkurse za radna mesta po Uredbi o katalogu radnih mesta u javnom sektoru i pripadajućim koeficijentima. Time bi se izbeglo to da predsednici saveta imaju neke samo njima znano kako definisane plate i samo njima znane zaposlene. Time bi se dobilo i to da se oblastima u ingerenciji saveta bave ljudi koji nešto zaista i znaju o njima”, zaključuje Miroslav Keveždi.

Sanja Kosović (Autonomija)

Ovaj tekst je pripremljen uz finansijsku podršku Evropske unije i Saveta Evrope, u okviru projekta „Promocija različitosti i ravnopravnosti u Srbiji“. Stavovi izraženi u njemu ni na koji način ne odražavaju zvanično mišljenje bilo koje strane.