Dejvid Filips, direktor Programa za izgradnju mira i prava pri Institutu za studije ljudskih prava njujorškog univerziteta Kolumbija, smatra da bi američka administracija trebalo da imenuje posebnog predsedničkog izaslanika koji bi se uključio u dijalog Kosova i Srbije. Taj stav, nekadašnji viši savetnik u američkom Stejt departmentu, izrekao je u intervjuu nakon još jedne runde dijaloga dve strane kojoj su i sami posrednici iz redova Evropske unije dodelili slab učinak.

„Dobro je što sastanak održan jer je dijalog poželjniji od konfrontacije, ali potrebno je da ovi razgovori imaju bolju strukturu – da budu bolje organizovani“, kaže Dejvid Filips – iznoseći tvrdnju da nikada nije utvrđeno o čemu se tačno radi u dijalogu.

„Ili kakav bi trebalo da bude njegov dnevni red. Ukoliko treba da dovede do sporazuma potrebno mu je efikasnije vođenje. Zato predlažem da američke vlasti imenuju posebnog predsedničkog izaslanika koji bi sarađivao sa Miroslavom Lajčakom – čime bi bio podignut nivo učesnika i izvršio se dodatni pritisak na strane da iskažu izraze dobru volju i budu konstruktivne“, ukazuje on.

Upitan aludira li na angažman nalik onom koji je u okviru bivše administracije imao Ričard Grenel, nekadašnji izaslanik za dijalog Srbije i Kosova u bivšoj američkoj administraciji – Filips odgovara da je Bajdenovoj administraciji potreban dobar poznavalac regiona.

„Potrebno je da to bude osoba upoznata sa problemima koja strane u razgovorima može da dovede do sporazuma. Neko ko je objektivan i uravnotežen. Neko ko poseduje stvarni kredibilitet i poznavalac je lokalnih prilika“, ukazuje Filips – podvukavši još jednom značaj većeg američkog angažmana.

Glas Amerike: Deluje da su učesnice u procesu u značajnoj meri suprotstavljene. Šta mislite da treba učiniti u vezi sa tim?

Filips: Imaju dijametralno suprotne stavove. Kako bi se približili i da bi njihove diskusije postale kontruktivne – SAD treba da preuzmu značajniju i proaktivniju ulogu. Bez aktivnog američkog angažmana, čitav ovaj proces će se omalovažavati i neće doprineti ničemu. Evropska unija nije kvalifikovana da bude jedini posrednik u trenutku kada je ostala neusvojena liberalizacija viznog režima za Kosovo i dok njenih pet članica ne priznaje nezavisnost Kosova.

Glas Amerike: Šta bi trebalo da bude prvi od poteza bilo koje od strana kako bi se poboljšao kvalitet dijaloga?

Filips: Za početak, Srbija bi trebalo da pruži informacije o više od 1.600 nestalih osoba i porodicama preda njihove posmrtne ostatke. Sve dok se tako nešto ne uradi, nedostaje dobre volje i kredibiliteta. Lopta se trenutno nalazi u dvorištu Srbije i važno je da gospodin Vučić i Beograd nešto učine kako bi pospešili dinamiku diskusije. Rešavanje pitanja nestalih osoba bilo bi dobro mesto za početak.

Glas Amerike: Šta bi Kosovo trebalo da učini?

Filips: Trebalo bi jasno da naznači šta je Zajednica srpskih opština bez izvršnih ovlašćenja. Ustav Kosova već pruža dovoljnu meru zaštite manjinskih prava, tu su i principi plana Martija Ahtisarija. Ukoliko Kosovo odbaci formiranje Zajednice srpskih opština treba da definiše kako će biti uređene oblasti na koje se odnosilo to rešenje – kakav će biti delokrug lokalne uprave. Važno je da postoji prava razmena mišljenja.

Glas Amerike: Da li će spor između dve strane biti rešen i šta bi mogao biti ključ za to?

Filips: U pregovaračkom poglavlju 35 jasno je naznačeeno da nema evropske integracije dok Srbija i Kosovo ne uspostave dobrosusedske odnose. Ali, to nije dovoljno. Potreban je dodatni pritisak, u smislu da ako gospodin Vučić i njegov brat poseduju sredstva u inostranim bankama, trebalo bi da budu zamrznuta dok Srbija ne dođe za pregovarački sto sa istinski pozitivnim pristupom. Ukoliko u igri nije ozbiljna cena koja bi se mogla platiti ne očekujem nikakvu promenu u opstruktivnom pristupu Srbije.

Glas Amerike: Ima li razloga da se Kosovu pristupi na sličan način – pritiskom?

Filips: Kosovo dolazi na pregovore i želi da vodi dijalog. Jasno je ukazalo šta smatra tačkama dnevnog reda. Ne znam šta bi Kosovo trebalo još da uradi da bi poboljšalo dinamiku dijaloga. Jednostavno ne vidim ništa što kosovska strana može dalje dok Srbija ne uđe u konstruktivnu i smislenu diskusiju zasnovanu na konceptu uzajamnog priznavanja. Kosovo je suvereno i nezavisno i Srbija je izgubila Kosovo zbog Miloševićevih zločina. To se nikada neće promeniti. Kosovo se nikada više neće vratiti pod kontrolu Srbije.

(Glas Amerike)