FERKA, kampanja za fer izbore Građanskih inicijativa, pokrenula je inicijativu za odlučivanje o povredi Ustava od strane predsednika. Pravni tim FERKA sastavio je tekst koji bi trebalo da potpisom podrži trećina narodnih poslanika, i koji bi onda mogao da se kao inicijativa preda Ustavnom sudu koji je na kraju jedini nadležan da se izjasni da li predsednik krši Ustav ili ne.

Maja Stojanović je, predstavljajući inicijativu, kazala da se FERKA koncentrisala na petu od sedam ključnih preporuka ODIHR-a, a koja se odnosi na funkcionersku kampanju.

Ona je podsetila da je predsednik Aleksandar Vučić dominirao u kampanji za izbore održane 17. decembra, njegovo ime je bilo u svim izbornim listama koalicije okupljene oko SNS, a građanima na kraju nije bilo jasno za koga glasaju.

Vladica Ilić iz Beogradskog tima za ljudska prava i član pravnog tima FERKA objašnjava da su prilikom izrade teksta predloga inicijative krenuli od toga Ustav propisuje da predsednika Republike može da se razreši samo na inicijativu Narodne Skupštine i to glasovima dve trećine poslanika.

Dodaje da su smatrali da se stavljanjem imena predsednika u nazive lista na parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima 17. decembra, ali i na predstojećim 2. juna, krše neka ustavna načela. Pre svega, načelo vladavine prava koje podrazumeva podelu vlasti, kako vertikalnu na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, tako i vertikalnu na lokalnu i pokrajinsku.

„Ustav propisuje da kada se pokrene postupak za odlučivanje da li je predsednik prekršio Ustav, odluku donosi Ustavni sud u roku od 45 dana. Ustavni sud u tom periodu treba da zatraži odgovor predsednika. Mi smo uradili ono što je prvi korak, pripremili smo tekst tog akta kojim se predlaže pokretanje postupka za odlučivanje o tome da li je predsednik prekršio Ustav“, objasnio je Ilić.

Dodao je da su članovi pravnog tima FERKA smatrali da učešće predsednika u izbornim kampanjama i stavljanje njegovog imena u nazive izbornih lista predstavlja kršenje Ustava jer „potpuno obesmišljava i zamagljuje“ odnos između predsednika koji pripada izvršnoj i parlamenta kao zakonodavne vlasti.

Profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić napominje da se može postaviti pitanje zašto ovo rade, pošto već ne živimo u vladavini prava. Ona, međutim, ističe da nikada nećemo ni živeti ako ne preduzmemo sve pravne korake koje Ustav predviđa.

„Nije prvi put da postoji spor da li predsednik krši Ustav ili ne, a taj spor postoji jer Ustavni sud po tom pitanju nije nikada vršio svoje nadležnosti“, napomenula je Rakić Vodinelić.

Ona je pozvala da i poslanike opozicije, ali i poslanike vladajuće većine koji ne smatraju da predsednik krši Ustav, da podrže ovu inicijativu i na taj način daju priliku Ustavnom sudu da se izjasni o jednom od ozbiljnijih sporova u našem društvu.

Rakić Vodinelić je navela da osim povrede principa podele vlasti, predsednik krši i Član 6 Ustava koji se odnosi na zabranu sukoba interesa, odnosno zabranu da predsednik obavlja drugu javnu funkciju ili poslovnu delatnost.

Ona je objasnila da Zakon o sprečavanju korupcie široko definiše sukob interesa kao situaciju u kojoj „javni funkcioner ima privatni intres koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na obavljanje javne funkcije“.

„Teško možemo sporiti da postoji privatni interes Vučića kao člana SNS da stranka dobije većinu mesta u Narodnoj Skupštini, kao i u skupštinama opština lokalnih samouprava“, istakla je Rakić Vodinelić.

Profesorka navodi da predsednik ne samo da krši Ustav u članu koji se odnosi na sukob interesa, već i Član 111 prema kojem predsednik izražava državno jedinstvo Republike Srbije.

„Nije ovlašćen da bira ni vreme, ni mesto, ni priliku da izražava jedinstvo. Najmanje što se očekuje je da ostavi utisak kao da to jedinsvo izražava. Davanjem imena jednoj izbornoj listi podržava partikularizam umesto jedinstva, stavljajući partijski interes iznad javnog. Favorizovanje jedne političke partije pretnja je za suverenitet, koji po našem Ustavu ne potiče od partija već od građana“, rekla je Rakić Vodinelić.

(N1, foto: Autonomija)