Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) piše da predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljuje borbu protiv mafije u Srbiji, a „pri tom i sam predsednik ima veze sa ovim miljeom“.

FAZ podseća da je u martu 2003. u centru Beograda u sred bela dana ubijen Zoran Đinđić, tadašnji premijer Srbije. Snajperista koji je nedugo posle toga uhapšen, kao i njegovi saučesnici, poticali su iz miljea Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i mafije, čije su se strukture preplitale.

U tekstu se navodi da je Đinđić morao da umre, jer je svojim reformskim projektima posao opasan za podzemlje. Istina je međutim i da je Đinđić u oktobru 2000. bar na kratko morao da sklopi pakt sa mafijom – u vidu kriminalne specijalne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova, da bi ostvario pad diktatora Slobodana Milošević i dospeo na vlast, piše FAZ.

„Skoro tačno 18 godina posle Đinđićeve smrti Srbiju sada potresaju nova razotkrivanja veza između države i organizovanog kriminala. Lavinu je pokrenuo predsednik države Aleksandar Vučić, premda u pokušaju da demantuje kontakte između države i podzemlja“, piše FAZ.

U subotu uveče Vučić je održao dugu konferenciju za štampu koju je istovremeno prenosilo više od deset sprskih televizija. FAZ ocenjuje da je to bilo neobično čak i za uslove u Srbiji, koja se navikla na medijsku sveprisutnost predsednika države. Vrhunac izlaganja predsednika bilo je pokazivanje slika surovo osakaćenih tela i odrezanih glava. Bilo je najavljeno da će biti prikazane ovakve slike, zajedno sa upozorenjem da se deca sklone od televizora.

Prema izlaganju predsednika, na slikama su žrtve nedavno uhapšenog srpskog vođe mafije. Veljko Belivuk je do nedavno bio vođa jedne u Beogradu ozloglašene grupe huligana „Janičari“ iz krugova beogradskog kluba Partizan. Belivuk je na čelu ove bande navijača od 2016, nakon što je njegov, u krugovima mafije takođe ozloglašen prethodnik upucan u Beogradu, podseća FAZ.

„To što se država odjednom snažno suprotstavlja Belivuku i njegovim saučesnicima, kojima se na teret stavljaju ubistva, iznude, otmice i trgovina narkoticima, trebalo bi zapravo da bude razlog da većini pristojnog stanovništva u Srbiji lakne. Međutim, brojne indicije o vezama između izabranih vlastodržaca i teških kriminalaca u ruhu fudbalskih navijača navode u najmanju ruku na to da se postave pitanja, šta su stvarni razlozi za novu oštrinu na strani države – i koliko je ona ozbiljna“, piše FAZ.

Dodaje se da su od raspada socijalističke Jugoslavije pre tri decenije radikalni klubovi navijača najvećih beogradskih fudbalskih klubova Partizana i Crvene Zvezde postali baza za regrutaciju za srpsku mafiju, delom čak i identični sa njom.

„Reč je međutim pri tom o mafiji bliskoj državi koja često postupa po nalogu ili uz toleranciju nadležnih službi. Kao nagradu za poslušnost, država previđa lukrativne poslove huligana van stadiona. Primera radi na splavovima, čuvenim beogradskim brodovima za provode duž obala Save i Dunava, kontrolu drže firme obezbeđenja iz huliganskog miljea. A onaj ko kontroliše pristup splavovima za provode, taj učestvuje i u živoj trgovini narkoticima na njima“, piše FAZ.

Belivukovi ljudi su već viđani i kao „obezbeđenje“ na skupovima predsednika, navodi FAZ.

„Vučić, koji je u srpskoj politici prisutan od ranih devedesetih, i sam je svoje šegrtovanje odradio u huliganskom miljeu kao desna ruka nacionalističkog vođe paravojnih formacija Vojislava Šešelja. Kao mladić, organizovao je navijače Crvene Zvezde. Zbog toga ga, između ostalog, nisu voleli Partizanovi huligani, te su mu na stadionu horski upućivali poruge, nazivajući ga pedofilom i izdajicom“, piše u tekstu.

Činjenica da se to više gotovo i ne događa poznavaoci smatraju rezultatom Vučićevih pokušaja da nakon huliganske scene Crvene Zvezde pomoću ljudi kao što je Belivuk pod kontrolu stavi i scenu lokalnog rivala, piše FAZ.

„Ako zaista i dođe do postupka protiv Belivuka, te ako i on ne postane žrtva čestih incidenata sa smrtnim ishodom u ovom miljeu, biće zanimljivo da se vidi šta optuženi ima da kaže o svojim vezama sa aktuelnim vrhom države. Neki informanti u Beogradu tvrde da znaju da se Vučić odlučio za napad na fudbalskog kuma kroz neki vid preventivnog oslobodilačkog udara – budući da je bivši ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, koji je sada ministar odbrane i koji se dugo smatrao lojalnim pomoćnikom predsednika, prikupio sveobuhvatan dokazni materijal protiv predsednika države, da bi ga, ako bude neophodno, iskoristio“, piše FAZ i ističe da je to, da bude jasno, spekulacija.

Nije pak spekulacija da brojne indicije upućuju na dodatne veze države sa podzemljem, navodi FAZ i dodaje da se to između ostalog, odnosi i na poljoprivrednog proizvođača „Jovanjica“ u Vojvodini, koji je navodno bio specijalizovan za ekološku poljoprivredu. Ipak 2019. godine je pod još uvek do kraja nerazjašnjenim okolnostima otkriveno, da se u ovom preduzeću iza paravana zasađenih paradajza, krastavaca i luka, na dvanaest hektara uzgajala konoplja za dobijanje marihuane. Bilo je predviđeno da se ona izvozi u Evropu.

„Vlasnik ove farme je očigledno uz zvanične carinske dozvole uvezao specijalnu opremu za to, bio je, prema optužnici, osim toga u dosluhu sa policijom i bezbednosnim službama. Time se hranilo viđenje da tako velika plantaža konoplje ne može da se drži bez znanja ili čak protiv volje države“, ocenjuje FAZ.

Dodaje se da „iz javnosti nepoznatih razloga nadležni Viši sud u Beogradu, čiji se vrhovni sudija smatrao bliskim vlasti, želi da vodi postupak protiv držalaca ove farme bez obzira na otkrivanje mogućih kontakata ka moćnicima u zemlji“.

„Šef odeljenja za borbu protiv narkotika u beogradskoj policiji, kog brojni posmatrači opisuju kao hrabrog, mogao bi da ima ulogu u tome. Ako se zaista i povedu ozbiljni postupci protiv Belivuka i vojvođanskih uzgajivača konoplje, žetva bi mogla da bude bogata“, zaključuje FAZ.

(N1/FAZ, karikatura: STUPS)