Više od 150 naučnika, od Jirgena Habermasa preko Noama Čomskog, Tomasa Piketija, Janusa Varufakisa, pa do Nensi Frejzer, izjasnilo se u otvorenom pismu protiv planova Vlade Srbije da ograniči naučnu slobodu beogradskog Instituta za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT), piše nemački Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurter Allgemeine Zeitung – FAZ).

Protest zaposlenih na tom beogradskom institutu izazvalo je imenovanje Upravnog odbora na čijem je čelu Zoran Avramović, koji je devedesetih godina 20. veka bio nosilac vodećih funkcija u ekstremno desnoj Srpskoj radikalnoj stranci Vojislava Šešelja, a potpisnici ga smatraju odgovornim za uskraćivanje finansijskih sredstava IFDT-u, piše FAZ.

List podseća da su IFDT osnovali aktivisti pokreta iz 1968. u Jugoslaviji.

“Jedan od saradnika instituta bio je, između ostalih, i 2003. godine ubijeni premijer Srbije Zoran Đinđić, koji je vodio post-Miloševićevsku vladu Srbije”, piše FAZ.

Oni su podržali “Poziv na solidarnost” koji im je uputio Institut za filozofiju i društvenu teoriju.

Krajem februara ove godine naučna saradnica na IFDT-u Gazela Pudar Draško kazala je da je „Institut praktično u vanrednom stanju od marta prošle godine, zato što je Vlada Srbije narušila praksu konsultovanja kolektiva prilikom postavljanja članova upravnog odbora i potom na isti način postavila vršioca dužnosti direktora Instituta.

Pudar Draško, koja je i pomoćnica direktora na IFDT-u, izjavila je agenciji Beta da „nije isključena mogućnost da je reč o političkom pritisku“, kao i da je IFDT kritikovan od strane vlasti „jer je svojevremeno zaposleni potpisali podršku građanskim protestima u Srbiji“.

Gazela Pudar Draško i naučna saradnica na IFDT-u Jelena Vasiljević su tada kazale da je kolektivu „naročito sporno“ imenovanje Zorana Avramovića u Upravni odbor instituta, zbog njegovog „nacionalističkog političkog delovanja“, a s obzirom na činjenicu da se institut u svom radu upravo bori protiv nacionalizma i ksenofobije, kao i da su zbog takvog stanja „ugroženi brojni projekti koji su u toku, kao i apliciranje na nove konkurse“.

„Mi ne želimo Zorana Avramovića u Upravnom odboru, a vlast ne može, neće, ne želi da ga smeni“, kazala je Gazela Pudar Draško.

Ona je navela da je, od svih instituta, jedino na IFDT-u v.d. direktora postavljen van redova kolektiva, što je jedini takav slučaj u odnosu na sve naučno-istraživačke institute u Srbiji.

Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA) ocenila je u februaru da je u IFDT-u na delu „sistemski napad države“ na autonomiju naučno-istraživačkog rada u Srbiji i kršenje dobre prakse konsultovanja kolektiva prilikom imenovanja članova upravnih odbora od strane vlade.

„Autonomija univerziteta i naučne zajednice je ugrožena budući da vlada postavlja četiri člana upravnog odbora naučno-istraživačkih instituta, dok iz redova kolektiva dolaze tri člana.

Time je osigurana stalna većina članova lojalnih vladi, koji često donose odluke suporotne interesu zaposlenih na institutima“, navela je MASA.

Avramović demantuje pisanje nemačkih medija o pritiscima na IFDT u Beogradu

Predsednik Upravnog odbora Instituta za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT) u Beogradu Zoran Avramović saopštio je danas da nije stupio na tu dužnost i odbacio navode da je na to mesto postavljen kako bi ukidao naučne slobode.

Avramović je u demantiju vesti koju je Beta prenela iz Frankfurter algemajne cajtunga (Frankfurter Allgemeine Zeitung – FAZ) naveo da je reč o o “laži koja šteti” njegovom “međunarodnom ugledu”.

“Nema dokaza da u Srbiji neko ukida naučne slobode. IFDT je osnovala država i na osnovu zakona je postavila članove Upravnog odbora. Ja nisam postavljen na mesto UO zato što je IFDT pokrenuo kampanju političke diskriminacije. Činjenica je da nisam ni stupio na dužnost. Laž je da sam 90-tih bio na vodećim položajima u Srpskoj radikalnoj stranci (SRS). Bio sam običan član legalne SRS (1998-2008) a član SNS (od 2008), sa predsednikom A. Vučićem”, naveo je Avramović u demantiju.

(Autonomija/Beta)