Iako su mnogi Bugari skeptični prema Evropskoj uniji, njihova zemlja je nesumnjivo profitirala od ulaska u EU, pretekla je Srbiju kako privredno tako i po nivou vladavine prava, a na Balkanu se sve više ocrtava provalija između zemalja koje su u Uniji, i onih koje nisu, piše Frankfurter algemajne cajtung (FAZ).

Nemački dnevnik navodi da se činjenica da je Bugarska u proteklih 18 godina profitirala od članstva u EU može, pre svega, dokazati i poređenjem sa Srbijom, susednom zemljom sa gotovo istim brojem stanovnika od oko 6,7 miliona.

„Kada je Bugarska 2007. godine primljena u EU, ekonomski je zaostajala za Srbijom. Bugarski BDP po stanovniku iznosio je oko 4.300 evra godišnje. U Srbiji je bio 4.400. I Iako je i srpska privreda robusno rasla, Bugarska je pobegla svom zapadnom susedu. BDP po stanovniku je 2024. godine iznosio oko oko 16.260 evra, a u Srbiji 12.640 evra. I po drugim drugi indikatorima, kao što su prosečne plate i kupovna moć, Bugarska je pretekla Srbiju“, piše FAZ.

Za to, kako ocenjuje dnevnik, postoji nekoliko razloga. FAZ precizira da Srbija kao kandidat za članstvo u EU, od Brisela dobija dobija pristupnu pomoć, „ali je ona neuporedivo manja od strukturnih podsticajnih sredstava koje dobijaju zemlje članice“.

Pored tih strukturnih sredstava, piše FAZ, članice dobijaju novac i iz Fonda za obnovu i otpornost, koji je Evropska komisija ustanovila posle epidemije koronavirusa u cilju podsticanja rasta i konkurentnosti, a za Bugarsku je u tom fondu rezervisano više od 6 milijardi evra.

FAZ dodaje da je, istina, isplata tih sredstava vezana za reforme i vladavinu prava, zbog čega je u nekoliko navrata odlagana isplata tranši Bugarskoj, ali joj je u decembru ipak isplaćeno 1,6 milijardi evra.

„Veoma je važno da se kao preduslov za isplatu pojedinih tranši iz Fonda za obnovu i otpornost sprovedu reforme u oblasti vladavine prava“, rekla ja zamenica direktora Evropskog saveta za spoljne poslove (European Council on Foreign Relations) u Sofiji Vesela Černeva, prenosi njene reči FAZ.

Dodala je da „svaka vlada u Bugarskoj zna da postoje čvrsti kriterijumi šta je dobra vladavina, a šta nije“.

Govoreći o protestima u koji su u decembru doveli i do pada koalicione vlade premijera Rosena Željaskova, Černeva je rekla da su „protesti u Bugarskoj pokazali da vladi jedva preostaje nekakav manevarski prostor, ako društvo i Brisel dele istu ocenu“.

„Za razliku od Srbije, gde su masovniji protesti koji traju više od godinu dana ostali bezuspešni, nezadovoljstvo u Bugarskoj je primoralo vladu da podnese ostavku. To ima veze i sa okolnostima: Za Srbiju nema isplata vrednih milijarde evra iz fondova EU, i utoliko su manje i mogućnosti EU da vrši pritisak da se sprovode reforme. Jedna od posledica je da je u Srbiji nivo demokratije, vladavine prava i medijskih sloboda ispod nivoa koji postoji u Bugarskoj“, ocenjuje FAZ.

Dnevnik piše da je za Bugarsku, uz sva podsticajna sredstva, važnija pripadnost zajedničkom evropskom tržištu sa njegovih gotovo 450 miliona stanovnika.

„To zemlju čini atraktivnijom za investitore i bugarsku izvoznu privredu. Takav pristup tržištu Srbija nema. I iako je i Srbija proteklih godina ekonomski napredovala, to se primećuje“, piše FAZ.

Dnevni piše da je Bugarska, „o kojoj se u Srbiji i danas podsmešljivo govori i pomalo potcenjivački“, svog zapadnog suseda ekonomski nadmašila, a da se drugi sused Srbije, Rumunija, takođe deo EU, razvija još i brže, i da to rastojanje sve više raste.

„Drugim rečima: EU funkcioniše – i politički i ekonomski. Komentarišući Bregzit, Angela Merkel je 2016. godine rekla da ‘mora postojati i da će postojati vidljiva razlika između toga da li neka zemlja želi da bude deo EU ili ne. Na Balkanu rastuća provalija između članica i nečlanica EU, pokazuje da ta razlika zaista postoji“, zaključuje FAZ.

(Beta, foto: Pixabay)