Za današnje novinarstvo u zapadnim zemljama moglo bi se reći da proživljava i svoje najbolje i svoje najgore dane prolazeći u isto vreme kroz dve revolucije – tehnološku (internet) i političku (populizam), piše danas Fajnenšel tajms.

Pod naslovom „Lažne vesti – novinarstvo uzvraća udarac“ britanski dnevnik navodi da su se u protekloj deceniji mediji suočili s neugodnim ekonomskim šokom, budući da su modeli oglašavanja i poslovanja 20. veka nadograđeni digitalnim platformama.

FT kao primer navodi da su tradicionalne novine u SAD 2006. ostvarile 49 milijardi dolara prihoda od oglašavanja dok je danas taj prihod srezan na polovinu jer se oglašivači sele iz štampanog u digitalni svet koji uključuje ne samo nove rivale, kao što su informativni portali, već što je od još važnije – platforme i pretraživače.

Računa se da platforme poput Fejsbuka, Gugla, Tvitera i Amazona prigrabe dve trećine prihoda od oglašavanja.

Novine su pokušale to da nadoknade pokretanjem internet izdanja i povećanjem prihoda od pretplate. Nekima je uspelo. Ali, štampani tiraž koji je u SAD 1990, kada je bio na vrhuncu, iznosio oko 60 miliona danas je prepolovljen na 30 miliona.

Osim tog dugoročnog ekonomskog šoka, novine su se suočile i s političkim i društvenim šokom. Ne samo što je američki predsednik Donald Tramp novinare proglasio „neprijateljima“, već se i njihov kredibilitet među biračima kruni, navodi FT.

Prema godišnjoj anketi koju je sprovela organizacija za odnose s javnišću Edelman, pre deset godina, kada je udarila finansijska kriza, mejnstrim mediji su kotirani relativno visoko u zapadnom svetu. Dok je poverenje javnosti u institucije kao što su banke i vlada opalo 2009. i 2010. godine, poverenje u medije je u početku je bilo stabilno, navodi FT.

Pre tri godine, međutim, poverenje u medije takođe se smanjilo, gotovo do nivoa poverenja u bankare. To je delimično zbog toga što je rast društvenih medija stvorio osećaj jačanja među potrošačima, podstičući ih da veruju svojoj ciljnoj grupi, a ne „stručnjacima“, navodi FT i dodaje da je jedan upečatljiv primer iz istraživanju Edelmana za 2017. godinu pokazao da više ispitanika iz zapadnog sveta veruje društvenim medijima i medijima „u vlasništvu“ (npr. korporativnim veb stranicama) nego tradicionalnom novinarstvu.

Drugi faktor koji stoji iza toga je namerna kampanja američkog predsednika Trampa da potkopa verodostojnost medija nizom pogrdnih napada na njih, upućenih direktno onima koji ga prate na društvenim mrežama, zaobilazeći kanale tradicionalnog novinarstva.

Sama količina Trampovih agresivnih tvitova, u svako doba dana i noći, izazvala je osećanje nestabilnosti u mnogim medijskim oblastima, navodi FT.

List, međutim, navodi da bi se slika mogla menjati – posle početnog osećaja šoka zbog tehnološke i političke revolucije, medijska industrija ne samo da se prilagođava već se i pribrala.

Ove godine 65 odsto ljudi u SAD i Evropi izjavilo je da veruje tradicionalnim medijima, što je dvostruko više od onih koji veruju društvenim medijima i malo iznad nivoa poverenja u pretraživače. To je najveći zabeleženi jaz između poverenja u društvene i tradicionalne medije koji se ispoljava u trenutku kada 73 odsto ispitanika kaže da su zabrinuti zbog „lažnih vesti“, navodi FT.

Nedavni talas skandala zbog privatnosti i manipulacija na društvenim medijima izazvao je razočarenje mnogih korisnika tih platformi.

S druge strane, politički napadi na medije, iako su u početku izazvali defanzivno raspoloženje, sada čini se podstiču medijsku industriju na sigurnije delovanje. U skladu s tim povećala se i podrška potrošača. Tokom prošle godine izdanja kao što su Njujork tajms, Vašingotn post, Vol stir džornal i Fajnenšel tajms zabeležila su oštar rast onlajn pretplata i tiraža.

Došlo je do eksplozije eksperimentisanja s novim oblicima novinarstva, kao što su, na primer podkasti. Ako bi se sudilo o stanju medijskog sveta po talasu istraživanja, industrije eksperimenata i šire javne potrošnje sadržaja, moglo bi se pomisliti da je ovo zapravo „najbolje vreme“ da se bude novinar.

Osećaj misije retko kad je bio intenzivniji, ocenjuje FT ali dodaje da je pitanje da li će se to pretvoriti u zdrav poslovni model.

Neka izdanja kao što su Njujork tajms i FT navode da rastući broj digitalnih pretplata podstiče rast prihoda. Drugi su, poput Vašington posta stidljiviji su u pogledu svojih prihoda, delom i zato što ih podržavaju kvazi-filantropski vlasnici, dok treći, kao što je Gardijan, računaju na lojalnost potrošača, tražeći donacije od čitalaca.

Jasno je da dvostruka, tehnološka i politička revolucija verovatno neće uskoro završiti. U isto vreme, demonizacija tradicionalnih medija sa strane Trampa i drugih populističkih vođa pokazala se kao efikasno marketinško oruđe – i poziv na okupljanje – za novinarstvo. U tome leži paradoks 2019. godine i to je znak da će ova priča još dugo trajati, piše FT.

(Beta)