Milorad Dodik prilično je čest putnik – barem kada su u pitanju letovi za i iz Moskve.

„Krajem marta, samo nekoliko dana nakon što je izdat nalog za njegovo hapšenje zbog kršenja dejtonskog uređenja Bosne, lider bh. entiteta RS ukrcao se na avion za rusku prestonicu radi razgovora s Vladimirom Putinom.

Samo nešto više od mesec dana kasnije, ponovo je bio tamo, kako bi se pridružio grupi političara koji su obeležavali 80. godišnjicu pobede Sovjetskog Saveza nad nacistima“, prenose Vijesti.ba pisanje Financial Timesa.

Navode da „Kremlj odavno nastoji da njeguje osovinu proruskih iredentista i simpatizera na rubovima Evrope“.

„Njegovo zbližavanje s Dodikom naglašava zašto se, tri decenije nakon završetka rata u Bosni, evropski zvaničnici panično ponovo fokusiraju na ovu malu, još uvek etnički podeljenu državu, strahujući da se problemi ponovo gomilaju.

„Ovo je najveća politička kriza u poslednjih 30 godina“, kaže jedan visoki zapadni zvaničnik u regionu i dodaje: „Još uvek nije sigurnosna kriza, ali je veoma ozbiljna, pogotovo zato što nije došla iznenada, već postaje sve gora. Dodik je najveći pojedinačni rizik za Bosnu“, navodi.

FT piše da je „između 1992. i 1995. Bosna bila zahvaćena najtežim ratom u Evropi nakon Drugog svetskog rata, dok se bivša jugoslavenska republika raspadala pod teretom sektaške politike“.

„Više od 100.000 ljudi je ubijeno, većinom Bošnjaci (muslimani), koji su tada činili 44 posto stanovništva. Bosanski Srbi činili su oko trećinu, dok su Bosanski Hrvati činili većinu ostatka. Dejtonski mirovni sporazum, koji je okončao rat, stvorio je ‘patchwork’ državu s dva entiteta koji nominalno odgovaraju centralnoj vlasti: Federaciju Bosne i Hercegovine, za područja u kojima većinski žive Bošnjaci i Hrvati, i Republiku Srpsku (RS), za područja s većinskim srpskim stanovništvom.

Ali od tada se bosanska politika kreće od jedne krize ka drugoj i ostaje duboko podeljena po etničkim linijama. Sada se zvaničnici i diplomate brinu da je slaba centralna vlast uspostavljena Dejtonom na ivici pucanja. U središtu ove drame je 66-godišnji Dodik, koji otvoreno izaziva strukture sporazuma koji je održavao stabilnost u Bosni – i preduzima korake koji bi mogli otvoriti put ka secesiji njegovog entiteta“, piše FT.

Dodaju da zapadni zvaničnici strahuju da Rusija može iskoristiti tenzije kako bi izazvala nemire u evropskom dvorištu; i da, ako se Dodiku ne stane u kraj, Bosna se suočava s novim poglavljem nestabilnosti.

„Ako Dodik pobedi, car (bosanska država i njeni zapadni sponzori) se pokazuje kao da je go“, kaže jedan zapadni diplomata i ističe: ‘Rusi ovde imaju jeftino dugme koje mogu pritisnuti, i ako uspeju isprovocirati bosanski odgovor to će i uraditi’“, poručio je.

Sve to čini tmurnu pozadinu za obeležavanje 30. godišnjice genocida u Srebrenici iz jula 1995. godine – prvog genocida u Evropi koji je priznao UN nakon Holokausta.

„Bosna se sada nalazi na „prekretnici“, kaže Igor Crnadak, opozicioni političar u Narodnoj skupštini RS-a.

„Dodik se koristi od Moskve. Njegov režim je nanio veliku štetu, i ovo je prilika za nešto novo. U pitanju je hoće li Bosna nepovratno krenuti ka Zapadu… ili će RS skliznuti u potpunu autokratiju“, jasno je naveo Crnadak.

Almasa Salihović veoma dobro razume šta je u pitanju u Bosni. Pre četiri godine, Salihović, tada učiteljica u osnovnoj školi u istočnoj Bosni, odgovorila je na poziv s nepoznatog broja.

Pozivatelj je brzo prešao na stvar. „Da li ste sestra Abdulaha?“ seća se da su je pitali.

„Imamo podudaranje DNK-a s vama za dve butne kosti“.

Zaista, bila je sestra Abdulaha. Poslednji put ga je videla 11. jula 1995. u gradu Srebrenici, koji je od 1992. bio enklava bosanskih Muslimana pod opsadom snaga bosanskih Srba. Kada je otpor slomljen, a napadači preuzeli grad, Abdulah, tada osamnaestogodišnjak, bio je jedan od više od 8.000 muškaraca i dečaka muslimanske vere koje su bosanski Srbi pohvatali i ubili, a zatim tajno sahranili u masovne grobnice širom tog područja.

Nakon 13 godina neizvesnosti o njegovoj sudbini, Salihović je 2008. saznala da su neki delovi tela njenog brata pronađeni u masovnoj grobnici. Potom je 2021. stigao poziv da su pronađeni i dodatni ostaci.

„Bilo je jako bolno znati da je mrtav i da se ne može pronaći. Uteha je makar imati grob nad kojim možeš tugovati. Kada smo videli mali deo njegovih kratkih pantalona, to je gotovo bilo bolnije nego da nismo imali ništa“, kazala je Almasa.

Salihović radi u Memorijalnom centru Srebrenica, koji je u julu 1995. bio sedište snaga UN-a, kod kojih su mnoge žrtve pokušale potražiti utočište od snaga bosanskih Srba – uzalud.

Centar gleda na ogromnu livadu na kojoj se pruža više od 6.000 nadgrobnih spomenika, poslednje počivalište za žrtve čiji su ostaci – u nekim slučajevima samo nekoliko delova tela – pronađeni.

NATO-ova kampanja bombardovanja naterala je bosanske Srbe, koji su tada držali pod opsadom niz gradova pod kontrolom bosanskih Muslimana, za pregovarački sto u Dejtonu, u saveznoj američkoj državi Ohajo.

Tamo je američki izaslanik Ričard Holbruk naterao lidere Bosne, te susednih zemalja Srbije i Hrvatske, zajedno s njihovim političkim saveznicima, da potpišu mirovni sporazum.

Međutim, Salihović je zabrinuta da se, nakon napretka koji je postignut u prvoj deceniji nakon rata prema opštem prihvatanju strašne istine o Srebrenici, poricanje zločina ponovo širi. Mali grad Srebrenica, u kojem ona živi, nalazi se unutar bh. entiteta RS. Često se susreće sa Srbima koji umanjuju razmere zločina.

„Uvek ista priča – ‘Celi svet je protiv srpskog naroda’. U poslednje dve godine počela sam se plašiti koliko lako ljudi poveruju političarima koji se vraćaju u prošlost i raspiruju nacionalizam“, ističe.

Malo ko je potpirivao sektaške podele tako uporno kao Dodik, koji već više od dve decenije dominira politikom RS. Na početku je na Zapadu bio viđen kao neko ko unosi liberalniji duh u politiku bosanskih Srba. Godine 1998. tadašnja američka državna sekretarka Medlin Olbrajt nazvala ga je „daškom svežeg vazduha“.

Ali u poslednjih petnaest godina, Dodik se sve više okreće raspirivanju srpskog nacionalizma. On i njegov lokalni saveznik, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, prošle godine su osudili rezoluciju UN-a kojom se 11. juli proglašava danom sećanja na žrtve Srebrenice, iskoristivši je kao povod da sugerišu kako svet viktimizira Srbe.

Njegova najnovija eskalacija krize sastoji se u prkosu prema vlastima centralne države i visokom predstavniku – zapadnom zvaničniku kojem su Dejtonskim sporazumom data bonska ovlašćenja za nadgledanje provedbe mira.

U februaru je sud u Sarajevu izrekao presudu kojom se Dodiku zabranjuje bavljenje politikom na šest godina i osuđuje ga na jednu godinu zatvora zbog nepoštovanja visokog predstavnika.

Nedavno mu je Tužilaštvo BiH ukinulo pritvor. Veliko pitanje je hoće li vlasti na državnom nivou pokušati sprovesti presudu i time rizikovati sukob sa snagama sigurnosti RS-a.

Dodik se i dalje kreće uz pratnju teško naoružane policije.

Kristijan Šmit, trenutni visoki predstavnik, koji je bio ministar u nemačkoj vladi pod Angelom Merkel, Kaže da je reč o „ozbiljnoj, ali rešivoj“ krizi.

Njegov san je da nadgleda transformaciju Bosne u funkcionalnu državu spremnu za pridruživanje EU, i da na kraju ode s dužnosti kao poslednji visoki predstavnik. Ukidanje njegove funkcije je jedna od ključnih reformi ako Bosna želi imati šansu da se kvalifikuje za članstvo u EU – što, prema anketama, većina građana želi.

Mladen Ivanić, opozicioni političar iz reda bosanskih Srba, kaže da je najbolja nada za Bosnu ideja o dvofaznom članstvu u EU, koju podržava Francuska, a koja bi mogla omogućiti balkanskim državama da budu u „sporom vozu“ i da prihvate dio obaveza i koristi EU. On tvrdi da zvaničnici u Briselu i Sarajevu vole da se pretvaraju kako je punopravno članstvo realno.

„Evropa nas laže. Mi lažemo njih. Evropa kaže da su vrata otvorena. Realnost je da to još dugo nije realno“, poručuje.

Uprkos svim problemima s Dejtonskim sporazumom, on je sačuvao mir. Ljudi previše lako zaboravljaju njegove uspjehe, kaže Nedžma Džananović, profesorica politike na Univerzitetu u Sarajevu.

„Čak i Dodik shvata da se neke stvari ne smeju ponoviti“.

Ali ona se boji da Dodik prolazi nekažnjeno sa svojim izazivanjem autoriteta.

„Mi zapravo normalizujemo konačnu podelu zemlje. Dodik prihvata nacionalnu valutu i novac od poreza, ali ostatak institucija Bosne i Hercegovine za njega ne postoji u RS“, navodi.

Nakon više od decenije u kojoj je Bosna nestala s međunarodne agende, evropski zvaničnici, zbog novonastale situacije, sve više pokazuju veću zabrinutost.

(Danas/Vijesti.ba)