Proširenje jača bezbednost Evropske unije i sprečava destabilizaciju sivih geopolitičkih zona, a proces pristupanja mora ostati zasnovan na zaslugama, vrednostima i uslovljen reformama, navodi se u izveštaju koji je danas usvojio Evropski parlament.

Izveštaj o strategiji proširenja EU usvojen je sa 385 glasova za, 147 protiv i 98 uzdržavnih.

Autor izveštaja, litvanski evroposlanik Petras Auštrevičius iz grupe Obnovimo Evropu, izjavio je da mora da se poboljša model integracije EU i proces donošenja odluka, kao i da se uporedo sa proširenjem moraju sprovesti unutrašnje reforme.

„Sa svakom novom članicom, politička i ekonomska moć Evrope se povećavala, pružajući prosperitet i bezbednost njenim građanima. S obzirom na trenutne izazove, potrebno je da poboljšamo model integracije EU kako bi bolje odražavao interese Unije i očekivanja zemalja kandidata“, kazao je Auštrevičius.

Dodao je da proširenje EU mora ići uporedo sa unutrašnjim reformama usmerenim na zaštitu funkcionisanja EU i poboljšanje procesa donošenja odluka, uključujući širu upotrebu glasanja kvalifikovanom većinom.

„EU mora da završi ove reforme dok najnaprednije zemlje kandidati ne ispune kriterijume za pristupanje i ne budu spremne za članstvo u EU“, kazao je Auštrevičius.

U izveštaju EP se navodi da je proširenje strateški odgovor na geopolitičku realnost i vitalna investicija u bezbednost i stabilnost EU, saopštio je EP.

Evroposlanici su ponovo naglasili da je budućnost Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije u EU, u skladu s aspiracijama njihovih naroda.

Ocenjuje se da bi cena neproširenja bila veća od cene prijema novih članica rizikujući stvaranje sivih geopolitičkih zona podložnih zlonamernom uticaju zemalja van EU.

Crna Gora i Albanija su već postavile ambiciozne ciljeve za završetak pregovora o pristupanju do kraja 2026. i 2027. godine i „EU bi trebalo da ohrabri ove zemlje kada njihove ambicije prate konkretne reforme“, ocenili su u izveštaju evroposlanici, pozivajući Savet EU da „prepozna ovaj podsticaj i ukloni sve prepreke za EU“.

Evroposlanici takođe žele brzo otvaranje pregovaračkih poglavlja sa Ukrajinom i Moldavijom.

Proces pristupanja mora ostati zasnovan na zaslugama i reverzibilan, nijedna zemlja ne može biti tretirana kao deo paketa i ne može biti prečica ka članstvu posebno kada su u pitanju vrednosti i osnove.

Vladavina prava, demokratske reforme, sloboda medija, prava manjina, nezavisnost pravosuđa i borba protiv korupcije moraju ostati u prvom planu procesa proširenja, uz kontinuiranu podršku civilnom društvu.

U izveštaju se ističe da je usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU ključni pokazatelj geopolitičke orijentacije zemlje kandidata.

Evroposlanici navode da se „najviše zabrinjavajuće demokratsko nazadovanje dešava u zemljama sa najnižim stepenom usklađenosti za zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom“ i gde je proces pristupanja praktično stao.

(Beta, foto: Pixabay)