Preko 200 fondacija i dobrotvornih organizacija udruženih u Evropski centar fondacija (EFC) dogovorilo se u Varšavi da se zajedno suprotstave populistima na vlasti i osnuju Fond solidarnosti da pomognu građanskom društvu koje je u nekim zemljama Evrope, poput Poljske i Mađarske, sve češće na udaru restriktivnih mera tamošnjih vlasti.

„Sve češći su u Evropi pokušaji da se smanji nezavisnost građanskog društva, što ugrožava osnovne vrednosti kao što su raznolikost, ravnopravnost i demokratske slobode. Sputava se sloboda delovanja nevladinih organizacija, akademskih institucija i slobodnih medija. Predstavnike građanskog društva napadaju, diskredituju i predstavljaju kao javne neprijatelje“, upozorio je EFC na kongresu u Varšavi od 31. maja do 2. juna.

U Varšavskoj deklaraciji preko 200 fondacija i dobrotvornih NVO iz Evrope i SAD saopštilo je da udružuje sredstva u novi Fond solidarnosti za pomoć onim organizacijama koje se aktivno bore za promociju temeljnih evropskih vrednosti, a našle su se na udaru vlasti.

„Takvih koje mobilišu građanske aktivnosti, demaskiraju korupciju i zloupotrebe od strane vlasti, štite životnu sredinu, suprotstavljaju se diskriminaciji manjina. Te organizacije danas u nekim zemljama Evropske unije optužuju za širenje ‘strane ideologije’, uništavanje nacionalne kulture i identiteta. Vlast u nekim zemljama Evrope predstavlja demokratske vrednosti kao preteće i strane“, kazala je za današnju Gazetu viborču direktorka poljske Fondacije Batorija Eva Kulik Bjelinjska.

Kao primer takvih nastojanja vlasti da kompromituju i sputaju aktivnosti „nepodobnog“ građanskog sektora, ona je istakla Mađarsku u kojoj se priprema novi zakon po ugledu na zakon u Rusiji po kome se NVO koje dobiju sredstva iz inostranstva označavaju automatski za strane agente.

„Želeli smo da damo jasan signal solidarnosti sa onim organizacijama koje se danas žigošu kao strane. Evropske fondacije imaju pravo da pomažu svaki subjekt u svakoj zemlji Unije. To je sloboda toka kapitala i ravnopravnosti subjekata garantovana osnovnim sporazumom EU“, kazala je Kulik Bjelinjska.

U atak na nezavisnost civilnog sektora a pre svega na dotacije koje dobijaju krenula je i Poljska nakon dolaska na vlast konzervativne stranke Pravo i Pravda Jaroslava Kačinjskog u jesen 2015. godine, pošto sada najavljuje osnivanje Narodnog centra građanskog društva koje će umesto NVO određivati njihove ciljeve i centralno planirati i određivati koja će dobiti koliko novca iz ukupne mase državnih dotacija i novca iz fondova EU.

„To mora da se uredi. Vladu stalno optužuju da ne gradi građansko društvo a na to idu milijarde zlota. Ali često se pokazuje da su to fondacije pod kontrolom političara iz prethodne vlade“, kazala je proletos poljska premijerka Beata Šidlo.

Na to da poljska vlada odlučuje koja NVO će dobiti novac a koja ostati bez sredstava, umesto dosadašnjeg sistema konkursa za grantove, nije pristala Norveška i obustavila je privremeno u Poljskoj isplate iz svojih fondova kako ta sredstva ne bi išla samo poljskim NVO koje podržavaju i promovišu vladu premijerke Beate Šidlo.

(N1 / Beta)