Ni Vašington, ni glavni lideri u EU ne veruju da ruski predsednik Vladimir Putin zaista priprema veliku vojnu invaziju na Ukrajinu, „iako ne bi baš stavili ruku u vatru“ da je to sigurno, ali velika, svetska zategnutost oko Ukrajine je dovela do jasnih direktnih pregovora Bajden-Putin oko rešenja koje se ne može postići bez Rusije.

Kako ocenjuju mediji i analitičari u EU, kao i s one strane Atlantika, sukob oko svetskog žarišta u Ukrajini i pretnje SAD žestokom odmazdom Rusiji za slučaj vojne intervencije u Ukrajini, svet je vratio u doba rivalstva velikih sila, novog hladnog rata koji ponovo postaje i ideološki i geopolitički.

Jer je američki predsednik Džozef Bajden organizovanjem saveza država za demokratiju, sukob prvenstveno ekonomsko-geopolitički s Kinom, ali i Rusijom oko uticaja u Evropi, postavio i na polje vrednosti, ističući američku, zapadnu demokratiju i svoj model ljudskih prava, iako u velikim problemima i u samoj Americi, kao uzor svim zemljama u svetu, a posebno Kini, Rusiji i drugim državama koje Zapad smatra autokratskim.

Sad svi evropski i američki analitičari i političari postavljaju pitanje šta to tačno smera da postigne ruski predsednik Putin, koji odbacuje tvrdnje da Rusija velikim pokretima vojnih jedinica sprema invaziju Ukrajinu, ali koji i daje odgovor stavljajući do znanja da će „Rusija odbraniti svoju bezbednost i suverenitet“ ako NATO pokuša da se dalje širi do granica Rusije, odnosno ako Zapad i NATO Ukrajinu tako naoružaju da postane pretnja Rusiji.

Za Moskvu je to „crvena linija“, a isto to bi za Bajdena bilo rusko vojno zauzimanje većeg dela ukrajinske teritorije.

Ali neki analitičari su uvereni da je Putin nagomilavanjem moćnih trupa i naoružanja na granicama s Ukrajinom upravo hteo da privoli Bajdena da krene u pregovore o ukrajinskom žarištu, zato što smatra da su SAD te koje su svojevremeno i bile glavni igrač 2014. u rušenju ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, a i sada šalju naoružanje, obučavaju ukrajinsku vojsku i daju pomoć od 600 miliona dolara godišnje Kijevu.

Šefovi diplomatija tri vodeće države EU su u „Majdan revoluciji“ 2014. stavili potpis na sporazum ukrajinske opozicije i predsednika Janukoviča o mirnom raspletu krize, uz vanredne izbore i formiranje prelazne vlade nacionalnog jedinstva.

Ali su to SAD jednostavno srušile i tada je visoka zvaničnica američke vlade Viktorija Nuland, koja je sad ponovo Bajdenov savetnik, štaviše grubo opsovala Evropsku uniju, rekavši da su Amerikanci u preokret u Ukrajini uložili ogromne napore i pet milijardi dolara i da će oni odlučiti ko će biti nova vlast u Kijevu.

Otad su Evropljani, Nemci i Francuzi, s Kijevom i Moskvom pokušali da oružane sukobe na istoku Ukrajine reše „Ugovorom iz Minska“, a EU je Kijevu dosad pružila pomoć od preko 15 milijardi evra.

Ali je to ostalo dosad mrtvo slovo na papiru, iako su Pariz i Berlin saopštili da će ponovo ovih dana razgovarati s Putinom i ukrajinskim predsednikom Volodomirom Zelenskim da se „Ugovor iz Minska“ ipak sprovede.

Evropske diplomate u Briselu kažu da je Putin jednostavno prestao da veruje da ni Evropljani, a pogotovo Zelenski može sprovesti ključne stavke tog ugovora i zato je odlučio da krene u razgovore s Amerikancima koji ionako vuku sve glavne konce u ukrajinskoj krizi.

Američkom Stejt departmentu blizak Savet za međunarodna pitanja(CFR) predočava da „bivša sovjetska republika, Ukrajina, ima duboke kulturne, ekonomske i političke veze s Rusijom“ i objašnjava da je „Rusija, otkako je 2014. pripojila Krim, rešena da nikako ne dozvoli da Ukrajina postane čvršće ugrađena u zapadne institucije, pre svega NATO, kao i Evropsku uniju“.

I podseća na izjavu bivšeg američkog nacionalnog savetnika za bezbednost Zbignjeva Bžežinskog 1996. da je za Ameriku Ukrajina presudna u suparništvu s Rusijom, „jer bez Ukrajine, Rusija nije imperija, dok je uz sebi podređenu Ukrajinu Rusija automatski imperija“.

Londonski „Ekonomist intelidžensi junit“ napominje da je Moskva zazvonila na uzbunu jer su Amerikanci kroz NATO postavili i moće raketne sisteme u zemljama skoro na granici s Rusijom, već sad održavaju i vojne pomorske manevre u samom Crnom moru…nedavno je ponovo osposobljena američka baza Majnc-Kastel s hipersoničnim raketama.

Mediji u Evropskoj uniji su podeljeni i dok jedni, na Baltiku i istoku Evrope traže žešće angažovanje Amerikanaca i NATO oko i u Ukrajini, protive se, sumnjaju da bi iz pregovora Bajden-Putin mogla da se izrodi nova podela na sfere u Evropi, drugi smatraju da je nužno pregovarati s Moskvom, ali da to mora mnogo više činiti sama EU.

Nemački list „Tagescajtung“ pretnju novog hladnog rata vidi i u tome što je „proširivanje NATO na istok bila teška istorijska greška“, umesto da se „težište stavi na ‘Zajedničku kuću Evropu’ što je predložio Gorbačov, dakle kolektivni evropski sistem bezbednosti s Rusijom u okviru Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju…a to bila i garancija za Poljsku i baltičke zemlje“.

Nemački list zaključuje da se „ta greška, nažalost, više ne može ispraviti“.

(Beta)