Prvi Sajam projekata “EU i Srbija na delu”, održan je u Beogradu u trenutku kada su desničarske snage na čelu sa DSS i pokretom Dveri sve glasniji u agitaciji protiv EU, ali u isto vreme i u trenutku kada su mnogo glasniji oni građani koji podržavaju ideju o priključivanju Srbije evropskoj porodici. Poslednja istraživanja govore da više od polovine građana podržava člantvo Srbije u Evropskoj uniji. Najčešći razlozi koje anketirani (istraživanje Medium Galup) navode su ekonomske prirode – ljudi žele bolju budućnost, prosperitet, viši standard, veće šanse za zapošljavanje… Ispitanici su izneli da imaju pozitivniji stav prema EU nego prethodnih godina, a poverenje je poraslo naročito posle pomoći EU Srbiji u obnovi poplavljenih područja.
Koliko, zapravo, javnost zna o vrsti, razmerama i konkretnim projektima pomoći EU Srbiji? Da li je u pitanju samo pomoć u trenucima elementarnih nepogoda, da li se pomoć upućuje samo pojedinim organizacijama ili grupama ljudi… da li je pomoć namenjena samo raseljenima, izbeglicama, azilantima, Romima, NVO sektoru…

Upravo na ova i slična pitanja i nedoumice odgovore su ponudili učesnici Prvog sajma projekata koje finansira Evropska unija “EU i Srbija na delu”.
Najvažnija je vest za Srbiju – koju je na Sajmu pred mnogobrojnim medijima, izneo šef delegacije EU u Srbiji ambasador Majkl Devenport – da se implementacija novog paketa finansijske pomoći iz IPA pretpristupnih fondova vrednog 189 miliona evra očekuje tokom ove godine! Devenport je rekao da će uskoro sa Vladom Srbije biti potpisan ugovor o korišćenju tog novca. Zajedno sa ovim finansijskim paketom, od 2000. godine do danas EU je Srbiji obezbedila preko 3 milijarde evra bespovratne pomoći.
EU je i najveći partner Srbije u borbi za prevazilaženje posledica poplava – Evropska komisija je odlučila da izdvoji više od 60 miliona evra iz Fonda solidarnosti za saniranje posledica katastrofalnih poplava. Devenport je izrazio i uverenje da će vladina Kancelarija za pomoć i obnovu poplavljenih područja iskoristiti i dodatne grantove na transparentan način.
Uz donacije iz pretpristupnih fondova EU, bespovratnu pomoć su obezbedile i zemlje članice Evropske unije. Od 2000. godine biletaralne donacije iz Evropske unije su veće od 2,9 milijarde evra.

U isto vreme, EU je i najveći zajmodavac privredi zemlje – od 2001. godine Srbija dobija podršku Evropske investicione banke, koja ima veliki kreditni portfolio u Srbiji. Od tada su potpisani zajmovi od ukupno 4,3 milijarde evra, od čega je isplaćeno 2,9 milijardi evra. Evropska investiciona banka finansira igradnju železničke mreže, autoputeva, škola, bolnica, ustanova kulture, a zajmom podržava i nauku kroz program Istraživanje i razvoj.
EU je i najveći trgovinski partner Srbije, sa udelom od oko 63 odsto u ukupnom izvozu i uvozu. Od 2009. godine izvoz proizvoda iz Srbije u EU je porastao za 125,5 odsto.
Na Sajmu je predstavljeno 11 sektora i oko 60 različitih projekata koje je EU finansirala u Srbiji poslednjih petnaest godina, a koji su sprovedeni u saradnji sa institucijama u našoj zemlji. To su projekti iz oblasti zdravstva, obrazovanja, socijalne zaštite, životne sredine, energetike, kulture, medija, civilnog društva, pravosuđa i unutrašnjih poslova, lokalnog razvoja, inovacija, poljoprivrede, kao i pomoći poplavljenim područjima u Srbiji.

---

Šrafcigerom na šleper plastičnih flaša

U selo Prekodolce kod Vladičinog Hana jedna novosadska firma redovno šalje prazan šleper, koji porodica Ališanović napuni pet ambalažom – od sakupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, zahvaljujući pomoći iz fondova EU jedanaestoro Ališanovića počelo je pre tri godine da razvija, sada već, unosan biznis.
– Živim pored reke Vrle, koja se uliva u Moravu. Voda je svakodnevno donosila veliku kolicinu otpada. Smetalo mi je to, pa sam odlucila da očistim okolinu naše kuće i preko interneta sam tražila gde bih mogla da sklonim taj otpad. Tako je počelo. Vremenom sam uvidela da to može biti dobar posao – priča Negriza Ališanović, preduzetnica, koja je u okviru projekta “Evropska podrška inkluziji Roma” uspela da dobije pomoć EU i sakupljanje sekundarnih sirovina pretvorila u unosan biznis. – Slučajno sam čula sam na radiju vest da EU pomaže Romima, prijateljica me je naterala da odem u Vranje, pa u Beograd… nevladine organizacije su mi pomogle da napravim biznis plan, koji je prihvaćen… Uspela sam da dobijem mašinu za presovanje pet ambalaže, što je za nas bila velika pomoć i pravo čudo. Nisam znala da mi je potreban i perforator, pa smo danima i noćima radili ručno i to svi – muž i ja, dva sina, snahe, naši roditelji i unici. Ovaj posao zahteva više ruku! Šrafcigerima smo izbušili tonu ambalaže! Kad smo uspeli da sakupimo novac i kupimo perforator, od tog momenta je sve krenulo – postali smo prava, uspešna porodična firma. Od našeg sela posao smo proširili i u druge krajeve na jugu zemlje – zarađujemo i čistimo Srbiju. Hvala EU – kaže Negriza.

---

Od prošle do 2020. godine Srbija će učestvovati u osam programa prekogranične i transnacionalne saradnje (Interreg programi) sa Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom, uz Jadransko-jonski i program Dunav. Značaj ove saradnje za države koje su u pretpristupnoj fazi je velik i ne meri se samo novcem. Korisnici dobijaju priliku da kroz projekte sa komšijama reše neke od zajedničkih nevolja, podstaknu ekonomski razvoj i zapošljavanje, kao i da steknu iskustvo u korišćenju novca iz fondova EU. Od 2004. godine u Srbiji je podneto oko 3.500 predloga projekata, a finansirano je preko 800, koje je sprovodilo 500 organizacija iz Srbije. Ugovoreno je preko 91 milion evra, a svakih 100 evra potrošenih za prekograničnu saradnju privuče dodatnih 165 evra.
Sajam projekata “EU i Srbija na delu” su organizovali Delegacija Evropske unije u Srbiji u saradnji sa Kancelarijom za evropske integracije Vlade Republike Srbije i EU info centrom.
Branislava Opranović (Autonomija)