Zajednička evropska budućnost jedino je rešenje za neprevaziđene probleme iz prošlosti Zapadnog Balkana, a od Srbije se očekuje da u vreme novog rata na prostoru Evrope iskreno poštuje vrednosti Evropske unije, ocenjeno je u Beogradu na otvaranju konferencije o saradnji i evropskom putu regiona.

„Pomirenje i saradnja u vreme kada se rat vraća na naš kontinent ruskom agresijom na Ukrajinu mogu nam se činiti paradoksalno, ali ovaj konflikt pred našim vratima razbuktava tenzije i polarizaciju na našem kontinentu“, rekao je 9. juna ambasador Francuske u Srbiji Pjer Košar.

On je na otvaranju konferencije „Ka zajedničkoj evropskoj budućnosti Balkana: istorijski i savremeni pogledi na regionalnu saradnju“, rekao da se polarizacija primećuje i među građanima Srbije, čiji se deo vraća na „misli iz devedesetih godina“ te da se nada da će to biti prevaziđeno.

„Vidimo da situacija na Kosovu utiče na percepciju naroda i analizu situacije u Ukrajini“, rekao je i dodao da jedan od ciljeva za vreme francuskog predsedavanja jeste da se stavi akcenat na lokalnu saradnju i poverenje.

Ambasador Evropske unije u Srbiji, Emanuele Žofre izjavio je u uvodnom obraćanju da je neophodno da svi zajedno izgrade regionalnu saradnju koja treba da bude uklopljena u zajedničke vrednosti.

„Istorijski kontekst, kada je u toku rat u Ukrajini, daje još veći značaj razgovorima koji će na ovoj konferenciji biti vođeni“, rekao je ambasador EU.

Istorija je pokazala, dodao je, da rane iz prošlosti ako se ne leče mogu da se pogoršaju te je jako bitno da se razgovara „o lekovima i načinima za rešenja za građane u regionu“.

„Glorifikacija ratnih zločinaca je fenomen koji se još uvek javlja u ovom regionu i neophodno je prevazići te raskole koji su obeležili istoriju Balkana. Postoji samo jedno rešenje pred Balkanom i Evropom, a to je zajednička evropska budućnost koja jedina može da da odgovor na probleme ovog regiona i da inovativni odgovor da se prevaziđe nasleđe prošlosti“, rekao je Žofre.

Dodao je da je bitno da inicijativa Otvoreni Balkan bude uspešna kako bi se kasnije pokrenule i druge inicijative.

„Sa naše tačke gledišta ne postoji dilema, ne postoji nijedna alternativa proširenju EU na Zapadni Balkan. Mi smo tu da pomognemo na tom putu i bitno je pružiti konkretnu pomoć. Potrebno je napraviti i politički izbor kako bismo dali podsticaj tom procesu i računamo na zemlje kandidate da budu uz EU u odbrani mira, tako da očekujemo od Srbije da iskreno poštuje vrednosti i principe koje zajednički branimo“, istakao je Žofre.

Šef misije Saveta Evrope u Beogradu Tobijas Flesenkemper rekao je da u duhu bolje organizovanosti evropskog kontinenta postoji prostor za sve da se uključe u multilateralni okvir.

„Postoji prostor za sve da se uključe u multilateralni okvir što je vrlo korisno i za region i za bavljenje teškim pitanjima koja još nisu zatvorena“, rekao je Flesenkemper.

Konferencija „Ka zajedničkoj evropskoj budućnosti Balkana: istorijski i savremeni pogledi na regionalnu saradnju“ organizovana je u saradnji francuske ambasade u Srbiji i Francuskog instituta u Srbiji.

Prvog dana konferencije biće održana dva panela – Jedan vek regionalne saradnje na Balkanu: nepoverenje, snovi, realnost i Prevazići ratove u balkanskim društvima: vekovni izazov. Skup se nastavlja 10. juna u Narodnoj biblioteci Srbije, panelima „Uloga civilnih društava u zbližavanju naroda Balkana“ i „Pomirenje, saradnja, suživot: koja je budućnost Balkana“.

(Beta, Foto: Pixabay)