Iz Evropskog parlamenta opet stižu poruke da Srbija mora da se uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom.

Po drugi put zvanično zahteva od EU da zaustavi pregovore sa Srbijom sve dok ona ne ispuni nekoliko ključnih zahteva od kojih se najvažnijim smatra potpuno usaglašavanje spoljne i bezbednosne politike Srbije sa spoljnom i bezbednosnosm politikom EU.

EP naglašava važnost potpunog usklađivanja posebno sa politikom sankcija protiv trećih zemalja. Žali zbog kontinuirano niskog nivoa usklađenosti Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosno politikom EU a posebno u pogledu vojne agresije Rusije na Ukrajinu.

EP navodi da bi dalja pregovaračka poglavlja trebalo da budu otvorena tek kad Srbija ojača svoju posvećenost reformama u oblasti demokratije i vladavine prava i pokaže da je u potpunosti usklađena sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

U izveštaju EP podseća da se Srbija kao zemlja koja teži evrointegracijama – mora pridržavati zajedničkih vrednosti i poštovati prava Unije.

EP u sredu u podne glasa o izveštaju, a očekuje se da će biti usvojen velikom većinom glasova, javlja reporter N1 iz EU.

Evroposlanici nezadovoljni radom Varheljija, traže istragu Evropske komisije

Evropski parlament je u utorak uveče završio debatu o rezoluciji o primeni zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU (ZSBP), koja bi trebalo da bude usvojena u sredu. Pored zahteva da Srbija uskladi svoju spoljnu politiku sa politikom Unije, u tekstu rezolucije se izražava i zabrinutost zbog rada komesara za proširenje Olivera Varheljija i sumnje da potkopava ulogu demokratskih reformi u zemljama kandidatima, objavio je Blic.

U tekstu rezolucije, čiji je autor predsednik komiteta za spoljne poslove EP, Nemac David Mekalister, izražava zabrinutost zbog rada komesara za proširenje Olivera Varheljija i “navoda da komesar za susedstvo i proširenje namerno nastoji da zaobiđe i potkopa ulogu demokratskih reformi i reformi vladavine prava u zemljama koje hoće da se pridruže Uniji“.

Zbog toga se apeluje na Evropsku komisiju „da pokrene nezavisnu i nepristrasnu istragu o tome da li postupanje i politika koju zagovara komesar za susedstvo i proširenje predstavlja kršenje Kodeksa ponašanja članova Evropske komisije i njegovih obveza“.

Tokom rasprave o rezoluciji rečeno je da je potrebno istaći da EU mora da pojača verodostojnost procesa proširenja na način da se očuva njegova utemeljenost na zaslugama, između ostalog u pogledu demokratije, osnovnih prava i vladavine prava u okviru poglavlja 23. i 24. u revidiranoj metodologiji proširenja, izbegavajući pritom politizaciju procesa proširenja zbog bilateralnih sporova.

Zatražene sankcije protiv Milorada Dodika

U vezi sa Bosnom i Hercegovinom rezolucijom se poziva da se donesu „ciljane sankcije protiv destabilizirajućih aktera u Bosni i Hercegovini, uključujući onih koji ugrožavaju njenu suverenost i teritorijalnu cjelovitost, posebno Milorada Dodika“ i pozivaju sve države članice da daju svoj glas za ovaj korak, piše Tanjug.

Rezolucija izražava zabrinutost i u vezi sa sadržajem i „načinom na koji su izmijenjeni izborni zakon Bosne i Hercegovine i Ustav Federacije Bosne i Hercegovine, s obzirom na to da je Visoki predstavnik za BiH izmjene predložio na dan izbora, što bi moglo ugroziti demokratski legitimitet i učvrstiti etno-nacionalizam“.

(N1 / Blic / Al Jazeera / agencije, Foto: Pixabay)