EU je izbacila jedinu lepu stvar koju je planirala da kaže o Rusiji u svom strateškom dokumentu za odbranu i bezbednost.

Prema nacrtu Strateškog kompasa iz novembra, EU je planirala da kaže da „mnogi zajednički interesi i zajednička kultura zapravo povezuju EU i Rusiju. Zato EU strategija ima za cilj da angažuje Rusiju u nekim specifičnim pitanjima“.

Međutim, početkom januara, u poslednjoj verziji teksta u koju je imao uvid EUobserver, te „tople“ reči su izbrisane.

„EU ostaje posvećena ujedinjenom, dugoročnom i strateškom evropskom pristupu (prema Rusiji)“, navodi se umesto toga.

Kako je rekao francuski ministar spoljnih poslova Žan Iv Le Drian posle sastanka sa kolegama u Brestu 14. januara, Strateški kompas će, kada bude konačno usaglašen u martu, podržati EU pristup odbrani za narednu deceniju.

Strateški kompas je strategija kojom se definišu veće ambicije EU u odbrani i bezbednosti i predlažu konkretne mere u tom cilju.

„Rusija želi da se vrati u vreme kada EU nije postojala i kada je Evropa bila u sferi uticaja velikih sila“, rekao je šef evropske diplomatije Žozep Borel.

Ministri su razgovarali o odnosima sa Moskvom koji su se pogoršali u poslednja dva meseca zbog jačanja ruskih snaga oko Ukrajine i sve agresivnije ruske retorike.

I Borel i Le Drian su upozorili na „obimne“ sankcije EU i SAD protiv Rusije ako ponovo napadne svog suseda.

Borel je takođe ukazao na Rusiju zbog sajber napada na sajt ukrajinske vlade. Kako je rekao, nema čvrstih „dokaza“ da je to delo Rusije ali, dodao je, „mogu da zamislim sa određenom verovatnoćom odakle je (napad) došao“.

U novom nacrtu Strateškog kompasa govori se i o „dekonstrukciji bezbednosne arhitekture u Evropi nasleđene iz Hladnog rata, od Ugovora o konvencionalnim snagama u Evropi, do Ugovora o otvorenom nebu i Ugovora o nuklearnim snagama srednjeg dometa“.

Takođe se izražavaju nove bojazni od „hibridnih taktika, poput sajber napada i dezinformacija, direktnog mešanja u izbore i političke procese, ekonomske prinude i instrumentalizacije neregularnih migracionih tokova“ ruskog tipa.

Dodaje se da su zemlje poput Gruzije i Ukrajine suočene sa „neprijateljskim mešanjem Rusije i širokom upotrebom hibridnih taktika koje im ugrožavaju stabilnost i demokratske procese i direktno utiču na njihovu bezbednost“.

U novom nacrtu se takođe ukazuje na „sve veće prisustvo strateških konkurenata“ (EU) u Africi.

Le Drian je takođe rekao da je važno što će nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok danas i sutra postetiti Kijev i Moskvu.

Deo teksta u središtu Strateškog kompasa – o osnivanju novih EU vojnih snaga za brze intervencije, nije promenjen.

Međutim, poslednja verzija teksta sadrži nova upozorenja na Kinu.

„Rusija i Kina šire svoje nuklearne arsenale i razvijaju nove sisteme naoružanja“, dodaje se. Navodi se da Kina značajno razvija svoju vojsku sa ciljem da do 2049. ima tehnološki najnaprednije oružane snage.

U novom nacrtu takođe šire piše o borbi protiv terorizma, što je poseban prioritet francuskog predsedavanja EU.

Međutim, piše EUobserver, pominju sa samo džihadističke grupe, iako su grupe krajnje desnice izvršile više napada u Evropi u poslednje vreme od islamista.

Promene u novom nacrtu uključuju i skraćenje roka za novi kapacitet EU za analizu obaveštajnih podataka na 2023. sa 2025.

Navodi se i da je „ključni interes“ potreba da se „podrži Bosna i Hercegovina kao jedinstvena, ujedinjena i suverena zemlja“, s obzirom na rastuće pretnje otcepljenjem od strane srpskog entiteta.

Takođe se navodi da će Iran verovatno i dalje biti značajan izvor nestabilnosti u regionu, kao i da EU treba da „poveća investicije u mir i stabilnost na Bliskom istoku i u Persijskom zalivu“.

(Beta)