Ministri finansija Evropske unije preporučili su Srbiji nastavak ekonomskih reformi kako bi povećala konkurentnost i ostvarila dugoročan rast.
U preporukama su naveli da je ostalo dosta posla kako bi se ekonomija te zemlje približila evropskoj.
Srbija, navode, treba nastaviti fiskalnu konsolidaciju, privatizovati državna preduzeća, preispitati broj zaposlenih u javnom sektoru i ojačati upravljanje javnim finansijama. Pozdravili su reforme provedene na tržištu rada i izdavanju građevinskih dozvola.
Šef sektora za evropske integracije pri Delegaciji EU u Srbiji, Freek Janmaat, naveo je da će do kraja godine biti objavljeni izvještaji o usklađenosti ekonomije Srbije sa EU.
„Suviše je rano reći da li možemo da otvorimo ekonomska poglavlja u pregovorima o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji. Tek smo završili screening, odnosno analizu koliko su usklađeni srpski propisi sa evropskim. Evropska komisija trenutno piše izvještaj, a kada ga usvoje zemlje članice imaćemo jasnu sliku koja poglavlja se mogu otvoriti. Najvjerovatnije će prvo biti otvorena poglavlja o vladavini prava, a tek kasnije ekonomska poglavlja“, najavio je Janmaat.
Neizvjesnosti u privredi
Al Jazeerin reporter Marko Subotić javlja kako ministri finansija EU ipak vjeruju da će Srbija i 2015. godinu završiti u recesiji, odnosno sa privrednim rastom od – 0,1 posto, za razliku od MMF-a koji je ocijenio da Srbija u odnosu na prethodnu godinu neće imati privredni rast.
„Ta će njihova procena najverovatnije biti revidirana na jesen, a privredni rast će, kako ocenjuju, zavisiti od razvoja situacije u Srbiji, domaće i inostrane potražnje, kao i cene nafte. Ako ona i dalje ostane niska, privreda će imati rast“, javlja Subotić.
Ministri finansija EU smatraju da se Srbija i dalje suočava sa neizvjesnostima u privredi, uprkos tome što je preduzela snažne strukturne reforme i mjere fiskalne konsolidacije, javlja Subotić.
„Zato EU od Srbije traži da reši problematične kredite, stvori efikasna javna preduzeća, omogući bolje poslovanje privrede time što bi ukinula prekomerne parafiskalne namete i pojednostavila administraciju“, izvještava Subotić.
Evropski ministri su, predstavljajući izvještaj o stanju srpske ekonomije, imali i pohvale na račun mjera koje su dovele do niskog deficita budžeta od dva posto, odnosno 160 miliona eura.
„Ta prednost treba da se iskoristi da bi se vratili skupi krediti koje je Srbija prethodnih godina uzimala po visokoj kamati, jer procena je EU da će javni dug Srbije samo da nastavi da raste i sledeće godine. On će biti 84 odsto BDP-a što zemlja sa slabom ekonomijom teško izdržava“, javlja Subotić.
(Al Jazeera)