Eventualno uskraćivanje novca iz evropskog Plana rasta za Srbiju odnosi se na mogućnost da zemlja ne preduzme korake u vezi sa revidiranjem pravosudnih zakona u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije, koje se očekuje do kraja aprila, objasnili su za Radio Slobodna Evropa zvaničnici Evropske komisije.

Prema rečima jednog zvaničnika ove institucije, Srbija najverovatnije neće dobiti nikakva finansijska sredstva iz Evropske unije dokle god su na snazi takozvani Mrdićevi zakoni.

Iz sredstava Plana rasta Srbija ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period između 2024. i 2027. godine.

To uključuje i grantove i kredite namenjene podršci reformama, a sredstva se isplaćuju dva puta godišnje na osnovu ostvarenog napretka.

Međutim, kako su objasnili iz pres-službe Evropske komisije, isplate finansijskih sredstava uslovljene su specifičnim reformskim koracima koji su povezani sa borbom protiv korupcije i vladavinom prava.

„Sve isplate su uslovljene time da država korisnik podržava i poštuje nezavisno pravosuđe i vladavinu prava kao sveobuhvatne preduslove za finansijsku podršku“, navedeno je u pisanom odgovoru iz Evropske komisije.

Portparolka Komisije Arianna Podesta naglasila je da ova institucija kontinuirano procenjuje da li su ispunjeni relevantni uslovi za podršku u okviru finansijskih instrumenata Evropske unije.

„Što se tiče Srbije, mi smo zabrinuti zbog nedavnog usvajanja pravosudnog zakonodavstva u Srbiji i pažljivo pratimo sledeće korake koje će Srbija preduzeti. Naravno, i dalje u potpunosti podržavamo Srbiju na njenom evropskom putu“, istakla je.

Prema njenim rečima, EU očekuje napredak u ključnim reformama, posebno u oblasti vladavine prava.

„To uključuje i usklađivanje pravosudnog zakonodavstva sa preporukama Venecijanske komisije, kada budu izdate, što bi trebalo da se dogodi uskoro, kao i dalje korake u regulaciji medija, uključujući reformu Regulatornog tela za elektronske medije (REM)“, izjavila je portparolka.

Evropski portal Politiko objavio je informaciju da se Srbija suočava sa mogućnošću gubitka do 1,5 milijardi evra finansijskih sredstava EU, te da Evropska komisija razmatra da ih ukine zbog demokratskog nazadovanja i bliskih veza zemlje sa Rusijom.

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da Evropska komisija i dalje procenjuje da li Srbija ispunjava uslove za „isplate na osnovu finansijskih instrumenata EU“.

„Sve više smo zabrinuti zbog onoga što se dešava u Srbiji, od zakona koji podrivaju nezavisnost sudstva do suzbijanja demonstranata i ponovljenog mešanja u nezavisne medije“, istakla je za briselski portal Politiko.

Srbija je iz prve tranše isplate iz evropskog Plana rasta u januaru dobila nešto više od polovine namenjenih sredstava, jer je konstatovano da je od sedam planiranih reformi ispunila samo tri.

Umesto predviđenih 112 miliona, zemlja je dobila 61,1 milion evra.

Zajedno sa sredstvima iz predfinansiranja (sedam odsto od celokupne dodeljene sume), ukupna suma koju je Srbija do sada dobila iz Plana rasta iznosi 167,59 miliona evra.

Međutim, izvori Radija Slobodna Evropa upozoravaju da i u slučaju da Srbija preduzme reforme koje su predviđene za dobijanje sredstava iz Plana rasta, Evropska komisija neće više odobravati finansijska sredstva dok se ne izmene sporni pravosudni zakoni.

Dok ne vidimo promenu, kaže jedan sagovornik RSE pod uslovom anonimnosti, „za Srbiju je ‘slavina’ zatvorena“.

Plan rasta EU: Ključni rokovi i pravila za povlačenje sredstava

Za svaku isplatu sredstava iz Plana rasta, zemlja korisnik mora da sprovede konkretne reforme u unapred definisanim rokovima.

Međutim, Evropska komisija predviđa određenu fleksibilnost kroz takozvani sivi period.

Pre svake isplate, Evropska komisija dodatno procenjuje stanje vladavine prava u zemlji, koje predstavlja osnovni, nadređeni uslov za odobravanje finansijske podrške.

Za reforme koje su morale biti ispunjene do decembra 2024. godine, ostavljen je dodatni rok od 24 meseca, odnosno do decembra 2026. godine, da se obaveze ispune bez automatskog gubitka sredstava.

Za reforme čiji je krajnji rok decembar 2025. godine, „sivi period“ traje kraće – 12 meseci, što znači da se i one moraju završiti najkasnije do decembra 2026. godine.

U slučaju Srbije, ključni datum je 31. decembar 2026. godine, kada zemlja ulazi u takozvanu tačku trajnog finansijskog gubitka. To znači da sredstva za reforme koje do tada ne budu ispunjene postaju trajno nedostupna.

Izgubljena sredstva se ne vraćaju u budžet Evropske unije. Umesto toga, Evropska komisija ima ovlašćenje da ih preraspodeli drugim zemljama Zapadnog Balkana koje su uspešno sprovele svoje reforme.

Do 31. decembra ove godine, Srbija treba da sprovede sedam reformi, ali je do sada ispunila samo tri. To je ujedno i ukupan broj reformi koje je zemlja do sada realizovala u okviru Plana rasta.

Ukupno gledano, Srbija treba da sprovede 98 reformskih koraka u periodu od 2024. do 2027. godine u okviru Plana rasta Evropske unije.

(Radio Slobodna Evropa, foto: N1)