Evropska komisija ocenila je u danas objavljenom godišnjem izveštaju o vladavini prava, da su u zemljama Zapadnog Balkana koje su u procesu pristupanja EU, sprovedene ili započete sveobuhvatne reforme, ali da i dalje postoje brojni izazovi u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije, slobode medija.

U godišnji izveštaj EK ove godine su prvi put, pored država članica, uključene i zemlje u procesu pristupanja EU – Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija.

Izveštaj pokriva četiri ključne oblasti – pravosudni sistem, antikorupcijski okvir, slobodu i pluralizam medija i druga institucionalna pitanja.

U poglavlju koje se odnosi na Crnu Goru navodi se da pravosudni sistem prolazi kroz intenzivnu fazu reformi, koje podrazumevaju donošenje i reviziju sveobuhvatnog paketa zakona, u cilju rešavanja sistemskih pitanja nezavisnosti, odgovornosti i nepristrasnosti u pravosuđu i tužilaštvu, kao i daljeg usklađivanja sa evropskim i međunarodnim standardima.

Podseća se da je Crna Gora usvojila novu strategiju reforme pravosuđa 2024-2027 i ukazuje da je došlo do značajnih kašnjenja u imenovanju sudija na visokom nivou, da „promovisanje i sprovođenje etike i profesionalnih standarda među sudijama i tužiocima i dalje predstavlja izazov“ i da je „efikasnost pravosuđa otežana nedostatkom strateških ulaganja u ljudske resurse, IKT i infrastrukturu“.

Osvrćući se na novu strategiju za borbu protiv korupcije, zajedno sa Akcionim planom, EK u izveštaju naglašava da Crna Gora kriminalizuje većinu oblika korupcije ali da „nedostatak suđenja i konačnih odluka doprinosi percepciji nekažnjivosti“.

U izveštaju se podseća da je Crna Gora u junu 2023. usvojila sveobuhvatan zakonodavni paket o medijskom pluralizmu i slobodi medija koji unosi poboljšanja u transparentnost vlasništva nad medijima i drugim sistemskim oblastima, sa ciljem da se uskladi sa pravnim tekovinama EU.

Pristup informacijama i javnim dokumentima u Crnoj Gori je zakonom zagarantovan, ali u praksi ima ograničenja, dodaje se.

U poglavlju o vladavini prava u Severnoj Makedoniji, EK navodi da je zemlja prošla kroz nekoliko talasa reforme pravosuđa i usvojila novu strategiju koja ima za cilj da unapredi nezavisnost, efikasnost i profesionalnost sudstva.

Međutim, nezavisnost pravosuđa i institucionalni kapacitet za zaštitu od neprikladnog uticaja i dalje predstavljaju ozbiljnu zabrinutost i percipirani nivo nezavisnosti pravosuđa je veoma nizak, dodaje se.

Sveobuhvatna nacionalna strategija za borbu protiv korupcije je uspostavljena, ali njena implementacija zaostaje, ocenjuje EK.

Kada je reč o medijima EK konstatuje da u Severnoj Makedoniji i dalje postoje izazovi u vezi sa transparentnošću vlasništva nad medijima i izražena je zabrinutost u vezi sa određenim elementima ponovno uvođenje oglašavanja koje finansira država.

Javni servis se suočava sa izazovima, a kada je reč o zaštiti novinara navodi se da su zakonom poboljšane pravne garancije za zaštitu novinara ali se i dalje bleže pretnje i akti nasilja nad novinarima.

Za Albaniju se u izveštaju EK navodi da sprovodi značajnu reformu pravosuđa od 2016. i da je celokupni pravosudni sistem restrukturiran, a nedostaci postoje u imenovanju članova za Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca.

Navodi se da i dalje postoji zabrinutost zbog pokušaja mešanja i pritisaka na pravosudni sistem od strane javnih zvaničnika ili političara.

Manjak finansijskih i ljudskih resursa negativno utiče na kvalitet pravosuđa a izazovi ostaju i u pogledu dužine postupaka i velikog broja nerešenih predmeta.

Kada je reč o borbi protiv korupcije u Albanij, u izveštaju se navodi da je u pripremi nova Strategija za borbu protiv korupcije za period 2024-2030, da postoji pravni okvir i ohrabrujući početni rezultati.

U izveštaju je izražena zabrinutost u vezi za nezavisnost regulatornog tela za audio-vizualnu ovblast. Ukazuje se da ograničena regulativa o transparentnosti medijskog vlasništva i visoka koncentracija negativno utiču na nezavisnost medija. Zabrinutost postoji i pogledu nezavisnosti javnih emitera, kao i zbog nesprovođenja zakona.

Okvir za zaštitu novinara u Albaniji postoji, ali verbalni i fizički napadi, kampanje klevetanja i strateške tužbe protiv učešća javnosti predstavljaju razlog za zabrinutost, dodaje se.

(Beta/foto: Pixabay)