Evropska unija poziva na oslobađanje beloruskog novinara, reditelja i opozicionog aktiviste Andreja Gnjota, koji je u Srbiji u riziku od ekstradicije u Belorusiju, saopšteno je za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Do reakcije Brisela dolazi dan nakon što je objavljeno da je Viši sud u Beogradu doneo rešenje o izručenju Gnjota Belorusiji. Zvanični Minsk ga traži pod optužbama za navodnu poresku utaju, koje ovaj novinar i opozicioni aktivista smatra politički motivisanim.

Rešenje Višeg suda u Beogradu nije pravosnažno, a Gnjotovi branioci najavili su žalbu. On za to vreme boravi u kućnom pritvoru.

„Postoje dovoljno razloga da verujemo da je nalog za hapšenje gospodina Gnjota motivisan političkim razlozima i da bi se suočio sa političkom represijom i lošim postupanjem ukoliko bi bio izručen Belorusiji“, navodi se u odgovoru portparola Evropske unije Petera Stana za RSE.

EU, kako je saopšteno, sa zabrinutošću prati ovaj slučaj.

„Očekujemo da će slučaj gospodina Gnjota biti pažljivo ispitan u skladu sa međunarodnim zakonima o ljudskim pravima i standardima EU, i nastavljamo da pozivamo na njegovo oslobađanje“, zaključuje se u odgovoru.

Ambasada SAD prati slučaj

Ambasada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Beogradu je za RSE saopštila da prati slučaj.

„Ovo je sudski postupak koji je u toku i Ambasada ga pomno prati“, navodi se u pisanom odgovoru.

Na oslobađanje Gnjota je u Srbiji pozvalo Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), apelujući na institucije da ponište rešenje o njegovoj ekstradiciji.

NUNS smatra da postoji bojazan da će on biti izložen nehumanom postupanju i mučenju u zatvoru u Belorusiji, navodeći da su optužbe protiv Gnjota „krajnje sumnjive“.

„Apelujemo i na ministarku pravde Maju Popović da, ukoliko Apelacioni sud potvrdi rešenje o izručenju Gnjota Belorusiji, iskoristi svoje zakonske mogućnosti i spasi novinara“, poručuju iz NUNS-a.

Kako je RSE objavio 13. juna, Viši sud u Beogradu je 31. maja doneo prvostepeno rešenje o izručenju Gnjota Belorusiji, u kome je navedeno da su se stekle zakonske pretpostavke za ekstradiciju, i u toku je njegovo uručenje stranama u procesu.

Beloruske vlasti od Srbije traže ekstradiciju Gnjota nakon što je 30. oktobra 2023. uhapšen na aerodromu u Beogradu, po poternici Interpola raspisanoj na zahtev Minska zbog navodne utaje poreza.

Gnjot je sedam meseci bio u pritvoru, a od 5. juna odlukom Apelacionog suda premešten je u kućni pritvor.

Gnjot je negirao optužbe za utaju poreza na osnovu kojih ga beloruske vlasti potražuju od Srbije.

„Ova krivična prijava politički je motivisana. Neosnovana je i lažna. Beloruski režim izlaže surovoj represiji svakoga ko mu se suprotstavi“, izjavio je Gnjot ranije pred sudom u Srbiji.

Viši sud je ranije već donosio odluku o izručenju, koje je Apelacioni sud ukinuo početkom marta.

Predmet je tada vraćen na ponovno odlučivanje zbog, kako je navedeno, nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i bitnih povreda odredaba krivičnog postupka.

Gnjot otišao iz Belorusije kao kritičar režima

Gnjot je 2020. otišao iz Belorusije na Tajland nakon što je kritikovao beloruski režim i učestvovao u protestima posle predsedničkih izbora u Belorusiji 2020. na kojima je pobedu proglasio Aleksadar Lukašenko koji je na vlasti u toj zemlji od 1994. godine.

Gnjot je pred sudom rekao da vlast Lukašenka želi da ga kazni zbog angažmana protiv beloruskog režima, prvenstveno jer je, kako je rekao, jedan od osnivača nevladine organizacije Slobodno udruženje sportista Belorusije (SOS BY).

Udruženje SOS BY osnovano je u avgustu 2020. posle predsedničkih izbora u Belorusiji koje je međunarodna zajednica okarakterisala kao nedemokratske.

Ta organizacija javno je tražila poništavanje izbora, Lukašenkovu ostavku i oslobađanje građana uhapšenih na demonstracijama protiv režima.

Obaveštajna služba Belorusije 2022. godine označila je SOS BY kao „esktremističko“ udruženje, što Zapad vidi kao sistemski instrument beloruskih vlasti za progon političkih neistomišljenika.

Zapadne države, beloruska opozicija i nevladine organizacije Lukašenka optužuju za brutalno kršenje ljudskih prava i represiju nad političkim protivnicima.

Nakon spornih izbora 2020. i nasilja nad opozicionim demonstrantima Evropska unija uvela je sankcije beloruskoj vlasti.

(Radio Slobodna Evropa/foto: Evropska komisija)