Finansijski debakl u Grčkoj je otkrio: korupcija i siva ekonomija su veliki problem u Evropi. Evropska unija ima opravdane razloge za brigu, pokazuje izveštaj „Transparensi internešnela“.

Već dugo nije reč samo o nekoliko novčanica, koje ilegalno idu iz ruke u ruku ili koje nisu oporezovane. Finansijska kriza u Grčkoj je na drastičan način otvorila oči svim službenicima EU, pokazavši im u kojoj meri su mito i korupcija opasni i koliko mogu štete da nanesu privredi jedne države. Prema indeksu korupcije „Transparensi internešnela“ (Transparency International) kojim su obuhvaćene 183 zemlje, problema ima i u Mađarskoj, Bugarskoj (na slici jedan protest u toj zemlji), Hrvatskoj, ali i Češkoj i Italiji. Grčka se nalazi na 80. mestu. Od podmićivanja nije pošteđena ni Nemačka: kada je reč o Evropi na sredini je liste, a na svetskom nivou na 14. mestu.

„Korupcija prouzrokuje godišnju štetu od oko 120 milijardi evra za privredu Evropske unije. To je otprilike jedan procenat evropskog bruto nacionalnog dohotka, odnosno skoro čitav godišnji budžet Evropske unije“, kaže Sesilija Malmstrom, evropska komesarka unutrašnjih poslova.

Zakoni prazna slova na papiru

Vrste i obim korupcije razlikuju se od zemlje do zemlje, ali kao stalna pojava korupcija jednako šteti svim državama EU, kao i Uniji u celini. Ona utiče na smanjenje investicija, remeti tržište i smanjuje javne finansije. Evropska unija mora da radi na suzbijanju korupcije. U suprotnom je njena verodostojnost dovedena u pitanje i izigrano poverenje građana.

Evropska komesarka Malmstrom smatra da evropskim zemljama ne nedostaje uvid u probleme, već volja za rešenje problema. „Naravno da je jedan od najvećih izazova u borbi protiv korupcije nedovoljan angažman političara i onih koji donose odluke. Zakonski okviri postoje, ali bez političke volje rezultati su slabi.“

Srbija i Hrvatska pod lupom

Dominik Enste iz Nemačkog instituta za privredu u Kelnu smatra da bi korupcija takođe mogla da uspori i proširenje Evropske unije. Enste kaže da su Srbija i Hrvatska, već duže pod lupom. Prema mišljenju Ninke Palstre iz organizacije Transparensi internešnel to ne mora da bude loše: „Pristupni pregovori su jedinstvena šansa za suzbijanje korupcije, a da bi se problem rešio potrebna je politička volja nacionalnih vlada.

(Ralf Bozen/Boris Rabrenović, Deutsche Welle)