Sastanak šefova država i vlada Evropske unije verovatno će biti zasenjen situacijom na Bliskom istoku – a tu treba vagati svaku reč. Pričaće se dosta i o Ukrajini, ali i o Srbiji i Kosovu, migraciji i finansijama.

„Sastanak održavamo u doba velike globalne nestabilnosti i nesigurnosti, koje su nedavno još zaoštrene razvojem na Bliskom istoku“, napisao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel u pozivu na samit. Time je Belgijanac opisao i raspoloženje u kojem će se 27 predsednika država ili vlada EU ovog četvrtka (26. oktobar) okupiti u Briselu.

Verovatno će dominirati tema Izraela i Pojasa Gaze. Odmah posle terorističkih udara islamističkog Hamasa, lideri EU objavili su da Izrael ima pravo da se brani „u skladu sa međunarodnim pravom i humanitarnim međunarodnim pravom“.

Doduše, manja je saglasnost članica EU oko toga da li da pozovu na „prekid vatre“, to jest „humanitarno primirje“. Neke članice, poput Španije, Irske i Slovenije, podržale bi taj zahtev koji je izneo generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

Druge zemlje – recimo Nemačka, Češka i Austrija – bile su protiv. One se boje da bi takav zahtev bio mešanje u pravo izraelske države da se brani. Sada u Briselu valja naći zajedničku poziciju.

Rešenje je jedna reč?

Nemačka šefica diplomatije Analena Berbok predložila je drukčiji pojam u jednoj debati Saveta bezbednosti. Potreban je „humanitarni prozor“, navela je Berbok na mreži Iks, kako bi humanitarna pomoć stigla do civila u Gazi. Navela je da je i prethodnih dana bilo „humanitarnih pauza“.

Agencija dpa javlja da bi upravo termin „pauza“ umesto „prekid vatre“ ili „primirje“ mogao da dovede do kompromisa. Tim pojmom se ne bi sugerisalo da Izrael treba da obustavi borbu protiv Hamasa.

Da se razmišlja u tom pravcu potvrdilo je i više diplomatskih izvora iz Brisela. Jedan od njih je naveo da se vaga svaka reč, ali da je poenta da se na kraju pomogne ljudima u Gazi koji su u humanitarnoj krizi.

Biće reči i o Ukrajini

Tema samita Evropske unije biće i dalja podrška Ukrajini. Ponovo će se video-linkom uključiti ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

Kako je najavio Šarl Mišel, pričaće se pre svega o bržem dopremanju vojne pomoći, ali i tome kako iskoristiti rusku imovinu na teritoriji EU za obnovu Ukrajine.

U utorak je nemački kancelar Olaf Šolc najavio da će se u Briselu zauzeti da Ukrajina do kraja godine dobije čvrste garancije koliko će narednih godina dobijati para iz Evrope.

Ko je spreman da plati više?

Evropska komisija letos je predložila reviziju sedmogodišnjeg budžeta EU (2021-2027). Komisija traži dodatnih 65 milijardi evra, od kojih bi 50 milijardi išlo Kijevu od naredne godine.

Iz krugova vlasti u Berlinu čulo se da će to biti prioritet. Ipak, ovog četvrtka odluka neće pasti, već će se samo čuti šta ko misli.

Zahtev za izdvajanje više novca dolazi u trenutku kada mnoge članice EU gledaju kako da konsoliduju sopstvene nacionalne budžete. Tokom izborne kampanje je nedavno novopečeni slovački premijer Robert Fico najavio da više neće vojno pomagati Ukrajinu. I Mađarska je već nekoliko put blokirala izdvajanje novca za Kijev.

Šefovi država i vlada pričaće i o migraciji – poslednji put kad je ta tema potegnuta, na samitu u Granadi, bilo je žestoke svađe.

Očekuje se da se u Briselu još popriča o situaciji između Srbije i Kosova, na Južnom Kavkazu, kao i u Pojasu Sahela.

(DW, Foto: Beta/AP)