Sjedinjene Američke Države nastaviti da se zalažu za napredak Zapadnog Balkana i vide ga kao područje ogromnih mogućnosti koje treba da bude potpuno integrisano u Evropsku uniju, ključne su poruke Gabrijela Eskobara u intervjuu za Institut za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope iz Beograda.

Kada bi Sjedinjene Američke Države, istakao je Eskobar, imale veću ulogu u donošenju odluka, do 2030. godine, ceo region bi bio unutar EU. Za Srbiju i region u celini vidi veoma pozitivnu budućnost i želi da Srbija bude čvršće „usidrena u zajednici prijatelja koju SAD imaju u Evropi“. Kada je reč o odnosu Beograda i Prištine, Eskobar ističe da je neophodno, bez odlaganja, otpočeti proces implementacije Zajednice srpskih opština, piše ipese.rs.

„Da, šta smo imali u Ohridu, postigli smo dogovor. Pravno obavezujući sporazum koji je otvorio vrata mirnom, konstruktivnom i predvidljivom odnosu Srbije i Kosova po evropskim pravilima. Kada smo otišli iz Ohrida, otišli smo optimistični. U dva meseca od kada smo postigli taj dogovor imali smo mnogo političkih kriza i rekao bih da su sve bile predvidljive i da ih je bilo moguće izbeći. Dakle, moramo da pronađemo način da deeskaliramo procese odmah, da deeskaliramo situaciju i da se odmah vratimo fokusu na sprovođenje Ohridskog sporazuma. Za Srbiju to znači da prekine blokiranja evropskih i međunarodnih integracija Kosova. Za Kosovo to znači otpočinjanje procesa implementacije Zajednice srpskih opština. Moramo odmah da radimo na obe stvari“, rekao je Eskobar.

Komentarišući izjavu američkog ambasadora Kristofera Hila da „srpska strana sarađuje na veoma dobar način i da je Srbija kao partner pouzdana ali i da nije siguran da je premijer Aljbin Kurti partner Sjedinjenih Američkih Država, Eskobar je naglasio da Kurti jeste partner SAD.

„Moram to da razjasnim – gospodin Kurti jeste naš partner. On je ponekad težak partner, ali je partner. Kosovo je naš partner. Srbija je naš partner. Dakle, u budućnosti želimo da iskoristimo dobre odnose koje imamo sa Kosovom i poboljšanje odnosa koje imamo sa Srbijom da pronađemo način, da pronađemo obostrano prihvatljiv i obostrano koristan put kako bi i jedni i drugi mogli da budu deo Evropske unije zajedno. I ne samo to, već da i jedni i drugi pomognu da se otvore vrata integracije za ostatak regiona. Dakle, želimo da iskoristimo naše dobre odnose da pomognemo posredovanju u budućnosti“, istakao je Eskobar.

Kada je reč o Otvorenom Balkanu kao osnovi ili početku saradnje država na Zapadnom Balkanu ali u kojem još uvek nema Crne Gore i Bosne i Hercegovine, Eskobar smatra da najvažniji deo svakog plana ekonomskih integracija mora biti usklađivanje sa Evropskom unijom.

„Evropska unija, to jest, trgovina sa Evropskom unijom čini oko 70 odsto ukupne trgovine regiona. Dakle, drugim rečima, fokusiranje na evropsko tržište je apsolutno ključno. Evropska unija je već postavila neke smernice i metriku kroz Berlinski proces. Dakle, Berlinski proces mora biti u fokusu, ali u međuvremenu sve ekonomske stavke koje zbližavaju region i približavaju ga Evropi podržavamo dok god ne narušavaju posvećenost zemalja Evropskoj uniji, i dok god su otvoreni za sve. Na neki način, može se reći da ako dve ili tri ili četiri zemlje odluče da žele unapred da urade svoj domaći zadatak, onda je to u redu sve dok je taj domaći zadatak unutar zahteva Berlinskog procesa. Znači, ne podržavamo jedno ili drugo, ili jedno više od drugog, već podržavamo sve što zbližava region“, objasnio je Eskobar.

On kaže da je optimista kada je reč o ulasku zemalja Zapadnog Balkana u EU.

„Imam i mislim da mladi ljudi u regionu imaju taj isti entuzijazam. Vidite, da budem iskren, s obzirom na stope rasta, region je tržište od oko 20 miliona ljudi, ekonomija od oko 120 milijardi evra sa prosečnom stopom rasta od sedam odsto ili više. To je skoro pet odsto više nego u nekim većim zemljama Evropske unije. Dakle, Zapadni Balkan, kada bude potpuno integrisan u Evropu, biće pokretač ekonomskog prosperiteta, pokretač rasta broja radnih mesta i još uvek sam veoma entuzijastičan zbog toga. Sada je izazov u tome da li lideri regiona takođe vide tu mogućnost ili će ostati ukorenjeni u svom trenutnom razmišljanju o etničkom rivalstvu i političkoj krizi na trajnoj osnovi.

Na pitanje kako vidi Srbiju 2025-2030. godine Eskobar kaže da „kada bi Sjedinjene Američke Države imale veću ulogu u donošenju odluka, do 2030. ceo region bi bio unutar Evropske unije“.

“ Ali u međuvremenu, do 2030. očekujemo da će ulaganja u privredu početi da stvaraju prave mogućnosti. Pretpostavljam da će do 2030. godine sve zemlje regiona biti na dobrom putu da ispune sve uslove za punopravno članstvo u Evropskoj uniji, da će preći dug put da smanje korupciju, da otvore mogućnosti da mladi ljudi imaju dugoročnu ekonomsku budućnost u regionu. Tako da vidim veoma, veoma pozitivnu budućnost za Srbiju i za region u celini. Ostaćemo veoma angažovani na Zapadnom Balkanu. Za vladu Sjedinjenih Američkih Država, Zapadni Balkan i dalje ostaje područje ogromnih mogućnosti. Definišuća karakteristika Zapadnog Balkana trenutno je zaista snažan ekonomski rast i snažan ekonomski potencijal. Region ima potencijal da bude lider u IT, transportu, energetici, infrastrukturi, transportu, pa čak i turizmu. Region ima odlične univerzitete, ima talentovanu radnu snagu i to relativno mladu radnu snagu. Tako da ćemo nastaviti da ulažemo u to i nadamo se da će to ulaganje u budućnost regiona pomoći da se prevaziđu neki od političkih problema“, ijavio je Eskobar.

On je potvrdio i da će SAD nastaviti da blisko sarađuju sa Srbijom i pomažu Srbiji da dođe do članstva u Evropskoj uniji.

„Bićemo snažan zagovornik članstva. Što se tiče našeg odnosa sa Srbijom – više od 140 godina Sjedinjene Američke Države imaju čvrste odnose sa Srbijom. Sve to vreme, to je bio veoma pozitivan odnos sa izuzetkom godina Miloševićeve vlasti. Dakle, to je bio jedini period u kojem SAD i Srbija nisu bili bliski prijatelji. Sa američke strane su vrata za ponovno uspostavljanje tog odnosa otvorena, i u isto vreme naš odnos sa Srbijom ne bi trebalo da ugrožava bilo koga drugog. Nastavljamo da imamo jaka strateška partnerstva sa Crnom Gorom, Severnom Makedonijom i Albanijom. I želimo isti odnos sa Kosovom i Bosnom i Hercegovinom. Dakle, želimo da Srbija bude čvršće usidrena u zajednici prijatelja koju SAD imaju u Evropi“, rekao je Eskobar.

On je izjavio i da je pozvan da u Beloj kući da brifing o rezultatima putovanja u Beograd i u Prištinu kao i da će na osnovu napretka ili nedostatka istog morati da odluče daljem pravcu delovanja.

(ipese.rs, Foto: N1)