Turska ide u drugi krug izbora nakon što je predsednik Redžep Tajip Erdogan na glasanju u nedelju ostvario bolji rezultat od očekivanog i ima značajnu prednost nad svojim suparnikom, ali nedovoljnu za potrebnu većinu.

Ni Erdogan ni opozicioni kandidat Kemal Kiličdaroglu nisu dobili 50 posto i ponovo će se suočiti 28. maja.

Kiličdaroglu, koji je najavio da će na kraju pobediti, pozvao je svoje pristalice da budu strpljivi i optužio Erdoganovu stranku da se upliće u prebrojavanje glasova i da manipuliše objavom rezultata.

Erdogan, koji je dobio više glasova u odnosu na predizborne ankete, delovao je samopouzdan i borben kada se obratio svojim sledbenicima.

„Imamo 2,6 miliona glasova više od najbližeg suparnika. Očekujemo da će se to još povećati kada rezultati budu zvanični“, rekao je Erdogan.

Nakon prebrojanih 97 posto listića, Erdogan vodi s 49,39 posto, a Kemal Kiličdaroglu ima 44,92 posto, izvestila je državna novinska agencija Anadolija. Državno izborno povereništvo je objavilo da je za Erdogana glasalo 49,49 posto birača nakon prebrojanih 91,93 posto listića.

Treći, nacionalistički kandidat Sinan Ogan osvojio je 5,3 posto glasova i mogao bi da odluči o pobedniku, u zavisnosti od toga koga podrži u drugom krugu.

Erdogan je rekao je rano jutros u Ankari da „jasno vodi“ na predsedničkim izborima, ali i da je spreman da „poštuje“ drugi krug izbora ako bude potrebno.

„Iako rezultati nisu još objavljeni mi smo jasno na čelu. Poštovaćemo izbore i poštovaćemo sledeće izbore“, rekao je Erdogan.

„Ne znamo još da li su ovi izbori završeni sa prvim krugom ali ako nas narod dovede u drugi krug mi ćemo to poštovati“, dodao je Erdogan.

Kiličdaroglu, kandidat koalicije šest opozicionih partija je takođe izjavio, pred svojim pristalicama noćas, da će prihvatiti drugi krug i obećao pobedu.

„Ako naša nacija traži drugi krug to ćemo rado prihvatiti. I apsolutno ćemo pobediti u drugom krugu“, rekao je Kiličdaroglu u Ankari, okružen predstavnicima šest partija iz svoje koalicije.

On je dodao da Erdogan nije mogao da ostvari rezultat koji je želeo uprkos svih uvreda koje je uputio svom protivniku.

„Potreba za promenom u društvu je veća od (cifre od) 50 odsto, treba apsolutno da pobedimo i uspostavimo demokratiju u ovoj zemlji“, rekao je Kiličdaroglu.

Erdogan je rekao da i dalje veruje da će se izbori završiti sa više od 50 odsto glasova za njega i dodao da je narod izabrao stabilnost i bezbednost na ovim predsedničkim izborima.

Erdogan je takođe rekao da je njegov Nacionalni savez koji okuplja njegovu AKP partiju i male nacionalističke i islamističke partije osvojio većinu mesta u parlamentu od 600 mesta.

Parlament je izgubio veći deo svoje zakonodavne moći pošto je Erdogan uveo predsednički sistem vladanja.

Na izborima za parlament koji su se održavali paralelno s predsedničkim, Narodni savez koji čini Erdoganova islamistička stranka AKP, nacionalistički MHP i drugi ostvario je bolji rezultat od očekivanog i na dobrom je putu da ima većinu. Nakon prebrojanih 93 posto listića, očekuje se da će imati 324 od 600 mandata.

Kiličdarogluova Nacionalna alijansa od šest opozicionih stranaka, uključujući sekularnu Republikansku narodnu stranku (CHP) koju je osnovao Ataturk, osvaja 211 mandat.

Radnički i slobodarski savez, predvođen prokurdskom Zeleno-lijevom strankom, imaće 65 mesta u parlamentu, pokazuju trenutni podaci.

Prvi nedjeljni rezultati na predsedničkim izborima doveli su Erdogana u udobno vođstvo, ali kako se prebrojavanje nastavljalo, njegova se prednost očekivano smanjivala. Drugi krug izbora 28. maja je gotovo izvestan i izborna presuda o dve decenije duge Erdoganove vladavine odlaže se za dve nedelje.

Ankete javnog mnjenja pre izbora davale su Kemalu Kiličdarogluu blagu prednost, a dve ankete u petak čak su pokazale da je iznad praga od 50 posto. Međutim, većina je bila najavila tesnu trku.

Predsednički izbori odlučiće ne samo ko vodi Tursku, nego i kako se njome upravlja, kuda ide njena privreda usred duboke krize troškova života i oblik njezine spoljne politike.

Izbori, koji su i parlamentarni, pažljivo se prate u zapadnim prestolnicama, na Bliskom istoku, u NATO-u i Moskvi.

Poraz Erdogana, jednog od najvažnijih saveznika predsednika Vladimira Putina, verovatno bi uznemirio Kremlj, ali utešio Bajdenovu administraciju, kao i mnoge evropske i bliskoistočne čelnike koji su imali problematične odnose s Erdoganom.

Turski čelnik s najdužim stažem pretvorio je članicu NATO-a i drugu najveću evropsku zemlju u globalnog igrača, modernizovao ju je kroz velike projekte poput novih mostova, bolnica i aerodroma i izgradio vojnu industriju kojoj zavide strane države.

Njegova nestabilna ekonomska politika niskih kamatnih stopa, koja je pokrenula spiralnu krizu troškova života i inflaciju, ostavila ga je žrtvom besa birača. Spor odgovor njegove vlade na razorni potres u jugoistočnoj Turskoj u kojem je poginulo 50.000 ljudi dodatno je razbesneo glasače.

Kemal Kiličdaroglu je obećao da će usmeriti Tursku na novi kurs oživljavanjem demokratije nakon godina državne represije, povratkom na ortodoksne ekonomske politike, osnaživanjem institucija koje su izgubile autonomiju pod Erdoganovim čvrstim pritiskom i ponovnom izgradnjom krhkih veza sa Zapadom.

(N1, foto: Pixabay)