–Ima jedna Šekspirova drama koju ja mnogo volim „Mnogo buke ni oko čega“, jedna od boljih ovog autora, kaže glumac Emir Hadžihafisbegović povodom medijske galame koja se podigla u vezi s izjavom Jasmile Žbanić, koja je rekla da joj je u razgovorima oko mogućnosti prikazivanja filma „Quo vadis, Aida?“ na RTS neformalno rečeno da bi o tome prethodno morali da se konsultuju sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
–Ta vrsta medijske halabuke oko jedne tačne izjave koju je Jasmila izgovorila u kontekstu većeg intervjua i koja njoj osobno nije bitna, a za koju se neko uhvatio i napisao otvoreno pismo kako sam pročitao na RTS-u, da je film radila da bi se pustio na ovoj televiziji je zaista jedna vrsta malicioznosti, ironije i sarkazma koja ovoj medijskoj kući nije potrebna – kaže Hadžihafisbegović , dodajući da je Jasmila Žbanić potpuno u pravu.
–Ona se nije postavila ispred mikrofona i kamera da priča kako se film ne prikazuje na Radio-televiziji Srbije, nego je unutar velikog intervjua rekla da ne bi želela da živi u zemlji u kojoj predsednik odlučuje da li će se film prikazati ili neće. Pa, mislim ne treba nam vrijeđati inteligenciju – cijela regija zna da se Aleksandar Vučić pita i o kvalitetnoj ispaši pčela, do postavljanja ministara. Zaista mu odajem ogromno priznanje što uspjeva da sve vizira i to, od trivijalnih stvari, do toga hoće li se Rusiji uvesti sankcije ili neće – objašnjava Hadžihafisbegović, dodajući da za takve poduhvate treba imati energije.
On podseća da je „Aida“ film koji je na platformama i u zemljama, koje su ga otkupile za distribuciju pogledalo blizu 80 miliona ljudi, da je bio među prvih pet za Oskara, da je glumica Jasna Đuričić proglašena najboljom glumicom Evrope, da je ta vest obišla svet, ali da je za njega mnogo veći incident što to nije bilo deo programa RTS-a, nego što se film „Aida“ ne prikazuje na ovoj televiziji.
–Pa šta? Ne prikazuje se. Ne da predsednik da se prikaže. Ali da Jasna Đuričić, koja je proglašena najboljom glumicom Evrope, da je to bila agencijska vijest, da je CNN to objavio, a da RTS to nije učinio je za mene mnogo veći incident, nego ovo sada što se dešava – ističe Hadžihafizbegović.
Prema njegovim rečima, pored izuzetne glumačke veštine Jasna Đuričić je pokazala i veliku hrabrost što je ušla u projekat koji je stigmatizovan u srpskom društvu. Uz to, Hadžihafizbegović ističe da nijedna javna ličnost u BiH nije nikada izjavila da su genocid u Srebrenici počinili Srbi.
–Volio bih da mi neko pokaže snimak ili izjavu ijednog bošnjačkog političara ili ijedne javne ličnosti u BiH, koja je rekla da su genocid u Srebrenici počinili Srbi. Nikada nećete čuti iz usta ovu rečenicu. Dakle, mi kažemo da je počinjen genocid, da je Haški tribunal to osudio, da su Mladić i sva ta kamarila, koja je za 48 sati pobila oko 9.000 ljudi, da su to bili štambilji i naredbe iz Srbije. Nećemo se lagati. Sva komandna garnitura bila je na plati Republike Srbije. Genocid su počinile paravojne formacije policija i vojska Republike Srpske, Mladić, Karadžić i to piše u presudi. Nikada nijedan bošnjački političar, niti jedna javna ličnost, pa čak ni majke Srebrenice nisu rekli da su Srbi počinili genocid. Ali jedini čovjek i jedina vlast koji tu rečenicu kao hipoteku stavlja srpskom narodu su Vučić, Vulin, Brnabićka i sva ta ekipa oko predsednika Republike Srbije. Oni kažu da se Srbi proglašavaju genocidnim narodom. Oni hoće srpskom narodu da smjeste genocid. Kakve veze ima čestiti domaćin iz Šumadije sa genocidom u Srebrenici? – ističe Hadžihafisbegović.
Prema njegovim rečima, film Jasmile Žbanić je tačan, plemenit i njegov kraj poziva na ponovni zajednički život.
–Jer se Jasna (Aida), kojoj su ubili i muža i djecu vraća u Srebrenicu i ponovo radi kao učiteljica i sa srpskom i sa bošnjačkom djecom. Takav film šalje snažnu poruku, da postoje samo ljudi i neljudi i da su sve ostale podjele lažne – zaključuje Emir Hadžihafisbegović.
Podsetimo , kao i prošli put kad je ratna drama o Srebrenici trijumfovala na 34. Evropskoj dodeli filmskih nagrada, tako i sada, kada je osvojila prestižno priznanje LUX Evropsku filmsku nagradu publike, ponovo se otvorilo pitanje zašto ovaj film RTS ne želi ili ne sme da emituje.
Na to je svojom izjavom podsetila rediteljka Jasmila Žbanić, kao i RTS, koji je uzvratio saopštenjem da o prikazivanju „Aide“ ne odlučuju ni Vučić, ni Jasmila Žbanić, čiju će tvrdnju, da se njihova medijska kuća o tome ima konsultovati s predsednikom tretirati kao dezinformaciju, sve dok rediteljka ne kaže od koga je to čula na RTS-u.
Kada je „Aida“ proglašena najboljim evropskim filmom 2021. Žbanić je izjavila, da kad bi RTS pustio “Aidu” da bi to značilo da je rat gotov i da bi to bio veliki napredak, ali da je ova medijska kuća pod kontrolom političkih snaga koje to ne žele i koje opstaju na pričama o sukobu.
–Nek me demantuju – poručila je tada Žbanić.
Ona je upozorila da je mehanizam propagande taj koji će film “napraviti antisrpskim i pre nego što ga ljudi pogledaju”, te da je prvi “filmski kritičar” njenog filma bio ratni zločinac.
–U Srbiji je krenula kampanja protiv filma prije nego što je iko pogledao film. U prvom članku o filmu je govorio ratni zločinac „filmski kritičar“ Šljivančanin. Očito je da određene strukture bliske ratnim zločincima ne žele dozvoliti ljudima u Srbiji da film pogledaju. Zašto? Ako ljudi u Srbiji osvijeste da ih zločinci drže u šaci prebacujući svoja zlodjela na cijeli narod, puno stvari će se promijeniti – rekla je Jasmila Žbanić tada za Danas.
U tom periodu, na adresu RTS su sa više strana stigli zahtevi da se film “Quo vadis, Aida?” emituje, ali je ova medijska kuća poručila da će odluku o tome doneti njihov kolegijum.
–U pokušaj uređivanja programa RTS-a i propisivanja šta bi naša kuća morala da emituje, istovremeno ovih dana horski su se uključile i televizije N1, Nova S i list Danas. Odluku o tome da li će i kada nešto biti emitovano u programu naše kuće doneće, kao i do sada, kolegijum RTS-a – saopšteno je iz Javnog servisa Srbije.
Nikola Popević, odgovorni urednik redakcije Filmskog programa RTS, rekao je tada da se ova medijska kuća trudi da pokrije sve teme: od državnog, kulturno-istorijskog i svakog drugog značaja, da to čini pre svega profesionalno i nepristrasno.
Popević je podsetio da je na godišnjicu zločina u Srebrenici emitovan dokumentarni film „Srebrenička polja smrti“, ali da je RTS prikazao i sudbinu tamošnjih Srba filmom „Zločin bez kazne“ – o stradanju Srba u Podrinju.
„Krik iz groba“ i „Lepa sela, lepo gore“
RTS je u centralnom terminu emitovao film BBC-ja “Krik iz groba” o genocidu u Srebrenici ali to je bilo baš davno 2001. godine. Takođe, svaki put kad se otvori priča o filmovima koji se bave ratovima na prostorima bivše zajedničke države i to bez obzira na koji način se to čini pojave se zluradi komentari takozvanih patriota. Za “Aidu” jedan od zaista najpatetičnijih “aduta ” je film “Dara iz Jasenovca”. Jer kao što je antiratna priča o genocidu u Srebrenici u filmu „Quo, vadis Aida?“ bila katarzična za svako iole osetljivo biće koje ga je pogledalo, tako je i antiratni film Srđana Dragojevića “Lepa sela, lepo gore” iz 1996. godine oblikovao generacije koje se i danas protive nacionalizmu i vremenom je postao kultni antiratni film. I, s njegovim prijemom od strane elita u početku nije išlo glatko, pogotovo imajući u vidu političku korektnost od koje je ovo ostvarenje bilo “operisano”. Gotovo nijedan svetski festival nije želeo da ga uvrsti u selekciju, a na sarajevskoj televiziji ni do dan-danas nije emitovan.