Najbolju definiciju patriotizma koju sam čuo izgovorio je Kevin Kostner u filmu „JFK“. U tom filmu – fantastičnom filmskom eseju o patriotizmu – Kostner glumi Džima Garisona, okružnog tužioca Nju Orleansa. U završnoj reči pred sudom, Garison kaže sledeće: Patriota je čovek koji je u stanju da u svakom trenutku brani otadžbinu od vlade.

U ovoj rečenici dve su stvari interesantne. Najpre, patriota. To je čovek koji brani otadžbinu od vlade, a ne od Rusije. Postoje dve unutrašnje sile koje ugrožavaju slobodu pojedinca – kriminalci i vlada. Vlada je daleko gori i opasniji agresor od kriminalaca i zato je građani neprestano moraju držati na oku.

Druga interesantna stvar je otadžbina. Ovde se pod otadžbinom ne misli na zemlju otaca i praotaca, nego na normativnu strukturu, čvrsto prožetu vrednostima slobode, pravde i jednakosti.

Srbija u svom iskustvu ne poseduje ovu vrstu patriotizma. Ovde se zajednica poima kao homogena, a opasnost po nju uvek dolazi s one strane državne granice. Insistiranje na pojedincu i njegovoj prednosti u odnosu na zajednicu ne nailazi na podršku. Poginuti za Srbiju, to se još uvek smatra pravim izrazom patriotizma.

Lepa ilustracija tog shvatanja je Vulinov govor rezervnim oficirima od pre neki dan u kome im je poručio da se čuvaju, jer su potrebni Srbiji. Ali ne zato da bi od nje načinili pristojno mesto za život i evropski uređenu državu, zasnovanu na poštovanju ljudskih prava, podeli vlasti, demokratiji, socijalnoj pravdi i ekonomskom napretku, nego zato da bi vratili dug kojim ih je Srbija zadužila proizvodeći ih u rezervne oficire. A taj se dug, kaže Vulin, može vratiti samo na jedan način – životom i nikako drugačije!

Nekrofilne kulture, a Vulin je glasnogovornik upravo takve kulture, ne ostavljaju pojedincima mnogo izbora. Umesto da joj se suprotstave i ulože napor, ne uvek uspešan, ali uporan i kontinuiran, da se kreira drugačija i slobodi pojedinca naklonjenija kultura, građani Srbije radije biraju emigraciju, pakuju kofere i odlaze.

Garison je uspeo da Klej Šoa dovede na sud, ali ne i da ga, zbog zavereničkog učešća u ubistvu Kenedija, strpa u zatvor. Pa, ipak, on nema ni jednog razloga da se oseća kao gubitnik i poražen čovek. Učinio je sve što pojedinac, duboko privržen liberalnim idealima, može da uradi.

Zašto i mi ne bismo probali da uradimo to isto i dali sve od sebe?

(Autonomija)

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!