Za Srbiju će biti sve skuplje neusaglašavanje sa evropskim sankcijama Rusiji, smatra Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, dok Dimitrije Milić iz organizacije Novi treći put ukazuje da je ključno odvajanje od Moskve i smanjivanje prostora da Rusija preko Srbije izvrdava sankcije.

On je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet podsetio da je od 2008. i potpisivanja Sporazuma o pridruživanju, izvoz Srbije na evropsko tržište skočio četiri puta i da su ukinute vize, ali da sada svi ti procesi istim tempom mogu krenuti unazad.

„Očekivanja Nemačke, kao praktično najveće ekonomije u Evropskoj uniji (EU), koja je morala da promeni svoju politiku prema Rusiji i svoju politiku u odnosu na odbrambenu potrošnju i razne druge tačke, jesu da i Srbija učini isto“, predočio je Milić.

On je u razgovoru s Tamarom Skrozza precizirao da Nemačka u kontinuitetu očekuje usklađivanje spoljne politike Srbije s politikom EU.

Kada je u pitanju rešavanje kosovskog pitanja, Milić smatra da to ne može da se desi bez američkog uticaja, iako je „vrlo važno“ što su danas Nemačka i EU kao celina usklađene sa politikom SAD u regionu, dok je to u vreme Donalda Trampa bio rivalski odnos.

Prema njegovom tumačenju, diplomatsku aktivnost u Srbiji nisu intenzivirale samo Nemačka i SAD, već sve zapadne države.

Kako je ocenio, „sada je svima jasno da će, ukoliko ovom regionu nešto jasnije ne ponude i ne približe ga sebi, svoj prostor ovde naći Kina, Rusija, Turska i čak neke bliskoistočne države“.

Milić objašnjava da je na delu stvaranje šire strategije da region bude u potpunosti integrisan u evroatlantske institucije.

On podseća da novu vlast u Nemačkoj čine socijaldemokrate, liberali i zeleni, koji inače imaju manju toleranciju prema balansiranoj politici u odnosu na Rusiju i Kinu, pa će samim tim imati i manje razumevanja za takvu politiku u našem regionu.

I Elek ocenjuje da iz Berlina stižu signali da će biti promenjen pristup Nemačke prema Srbiji, iako to neće biti tektonske promene.

Prema njegovom predviđanju, Nemačka će biti mnogo stroža po pitanjima koja su već bila na vrhu agende, kao što su sloboda medija, vladavina prava i Kosovo, i neće toliko „žmuriti na jedno oko kao što je 16 godina radila bivša kancelarka“.

Po njemu, tokom boravka Aleksandra Vučića u Berlinu nisu razmenjene nove poruke, već je Srbija rekla da je učinila najboje što je mogla, dok je Nemačka to donekle razumela pošto nema šta mnogo da ponudi Srbiji.

„Ono što može da se protumači između redova, jeste da je Nemačka zainteresovana da se bavi Srbijom i Zapadnim Balkanom, što je do skoro bilo tabu tema u Evropi i u Nemačkoj, ali nije jasno kako bi to mogla da radi“, ukazao je Elek.

Kako kaže, dugogodišnji problem zahteva za usklađivanjem spoljne politike Srbije sa spoljnom politikom EU, dobio je nove dimenzije uvođenjem sankcija Rusiji.

„Ovo je sada jedno civilizacijsko, fundamentalno pitanje, koje nema veze sa poglavljem 31 i usklađivanjem sa spoljnom politikom“, smatra Elek.

On skreće pažnju na to da su, posle Trampovog odlaska, Evropa i Amerika usaglašene po brojnim pitanjima, pa i o Srbiji, da se zato smanjio „transatlantski jaz“ o načinu rešavanja kosovskog problema.

„Sada je mnogo veći pritisak da Srbija isporuči pravno obavezujući sporazum, a Kosovo je postalo prioritet nad prioritetima na koji se samo nadovezuju Ukrajina, vladavina prava i druge teme“, zaključio je Elek u razgovoru za FoNet.

(FoNet, Karikatura: STUPS)