Ekvador je odborio politički azil osnivaču Vikiliksa Džulijanu Asanžu, ističući da je opavdan njegov strah da bi mogao biti izložen političkom progonu i ugrožena njegova prava, uključujući i život.
Ekvador je prethodno kritikovao pretnju britanskih vlasti da će napasti ambasadu te zemlje u Londonu, koji se dva meseca skriva u toj ambasadi.
Ekvadorski ministar spoljnih poslova Rikardo Patino je na konferenciji za novinare rekao da je Velika Britanija poslala pismo Ekvadoru u kome tvrdi da britanska policija ima zakonsko pravo da uđe u ambasadu i uhapsi Asanža (41).
„Danas (u sredu) smo od Velike Britanije dobili otvorenu pretnju pismenim putem da bi naša ambasada u Londonu mogla da bude napadnuta ako joj Ekvador ne preda Džulijana Asanža„, kazao je na konferenciji za novinare u Kitu Patino. „Ekvador najenergičnije odbacuje eksplicitnu pretnju Britanaca”, naveo je Patino.
„Stav koji je zauzela britanska vlada je neprihvatljiv i sa političke i sa legalne strane i to od demokratske, civilizovane i zemlje koja poštuje zakon„, rekao je Patino i upozorio da bi ulazak u ambasadu bez odobrenje predstavljao „flagrantno kršenje Bečke konvencije“.
„Ukoliko se ova najavljena mera sprovede, to će za Ekvador biti neprihvatljivo i tretirano kao neprijateljski akt i pokušaj ugrožavanja našeg suvereniteta. To će nas primorati da odgovorimo. Mi nismo britanska kolonija“.
I Vikiliks je kritikovao „neprikladnu“ pretnju Londona i „ugrožavanje prava onih koji traže azil“.
Britansko ministarstvo spoljnih poslova ponovilo je u sredu da je ta zemlja „odlučna“ da izruči Asanža Švedskoj, jer ima zakonsku obavezu da to učini, izražavajući nadu da će biti pronađeno „zajednički prihvatljivo“ rešenje.
Britanski sud odobrio je Asanžovo izručenje Švedskoj, gde je optužen za silovanje, što on odlučno demantuje. U junu je britanski Vrhovni sud odbacio Asanžov zahtev da ponovo razmotri njegovu žalbu i odobrio mu je dvonedeljeni “grejs period” pre nego što započne procedura izručenja. U tom periodu, tačnije 19. juna, Asanž se sklonio u ambasadu Ekvadora u Londonu i tamo zatražio politički azil, kako bi izbegao izručenje Švedskoj.
Osnivač Vikiliksa, poreklom Australijanac, naveo je da strahuje da bi potom mogao da bude izručen SAD i da tamo odgovara za špijunažu, posle objavljivanja 250.000 američkih diplomatskih depeša na svom sajtu 2010. godine, za šta bi mogao da bude osuđen na smrtnu kaznu.
Britanske vlasti su još tada upozorile da bi, ukoliko bude napustio ambasadu, Asanž mogao biti uhapšen pošto je prekršio uslove puštanja na slobodu iz pritvora uz kauciju.
Osnivač „Vikiliksa“ izjavio je da strahuje da će, ako bude izručen Švedskoj, kasnije biti poslat u SAD, koje bi mogle da ga optuže za špijunažu. Britanski sud je, na saslušanju o ekstradiciji, odbacio taj argument, tvrdeći da je Stokholm obećao da će Asanž biti zaštićen od pretnji i nasilja.
Australija je, sa svoje strane, indirektno okrenula leđa Asanžu.
„Na kraju krajeva, to je stvar između gospodina Asanža i Ekvadora, a sve više deluje da je to stvar između Ekvadora i Velike Britanije“, kazala je australijska ministarka pravde Nikola Rokson.
Uz azil teško do izlaska iz Velike Britanije
London bi upad u ambasadu mogao da opravda zakonom iz 1987. o statusu konzularnih i diplomatskih predstavništava koji predviđa mogućnost ukidanja imuniteta nekoj ambasadi na britanskom tlu.
Ovaj akt je usvojen nakon što je policajka Ajvon Flečer (Yvonne Fletcher), ubijena ispred libijske ambasade u Londonu, dok je dežurala u vreme demonstracija protiv Moamera Gadafija. Poginula je od pucnja iz mitraljeza iz zgrade, ali su se libijske diplomate pozvale na diplomatski imunitet. Zbog ovog incidenta, britanska policija je držala libijsku ambasadu 11 dana pod opsadom. Potom je došlo do prekida diplomatskih odnosa između Britanije i Libije više od jedne decenije. Ovaj incident je bio presudan u odluci tadašnje britanske premijerske Margaret Tačer (Thatcher) da dozvoli predsedniku SAD Ronaldu Reganu (Reagan) da bombarduje Libiju 1986. godine koristeći američke baze u Britaniji.
Niko nije odgovarao za ubistvo Flečerove. Međutim, Gadafijeva vlada je 1999. godine prihvatila odgovornosti za njenu smrt i složila se da plati obeštećenje njenoj porodici.
Po zakonu, ta mogućnost postoji ako strana zemlja „ne koristi (ambasadu) za svrhe svog predstavništva ili konzularne misije“.
Ispred ambasade Ekvadora u Londonu okupila se grupa Asanžovih pristalica, kao i policija. Bilo je protesta i ispred britanske ambasade u prestonici Ekvadora Kitu. Demonstranti su nosili plakate na kojima je pisalo: „Mi smo suverena zemlja, a ne kolonija“.
„Ne prihvatamo kolonijalizam. Mi nismo monarhija”, kaže jedan od demonstranata koji se predstavio kao Velasko.
„Nastavićemo proteste sve dok se ne reši problem Džulijana Asanža. Mi podržavamo odobravanje azila, slobodu izražavanja i protiv smo nastojanja da nas zastraše i tretiranja kao da smo njihova kolonija”, kaže Huan Francisko Tores.
Na sajtu dnevnika Gardijan u utorak uveče objavljeno je da je ekvadorski predsednika Rafael Korea odlučio da odobri politički azil Džulijanu Asanžu. Korea je to demantovao.
U slučaju da Kito Asanžu dodeli azil, ništa ne garantuje da će mu britanske vlasti dopustiti da napusti teritoriju te zemlje. Ukoliko bude u diplomatskim kolima, biće zaštićen od hapšenja, ali ambasada je na prvom spratu zgrade koju dan i noć motri policija. Asanž bi morao da izađe na glavni ulaz, mogao bi i da izađe kroz prozor, ali kamere snimaju svaki delić zgrade.
Britanski pravnici tvrde da Asanž nema načina da napusti ambasadu Ekvadora u Londonu, a da ne bude uhapšen čak i ako mu Ekvador bude garantovao azil.
STUPS: Posledni trzaji