Poslednjeg dana jula, u 4 ujutro, eksplozija je potresla područje Čoban Dere kod grada Karnobata u Bugarskoj.

Eksploziju je pratila serija manjih, naknadnih. Vatrogasci su saopštili da su vatru brzo stavili pod kontrolu, a područje je pretraženo i dronom.

Naizgled manji incident koji nije ugrozio nijedan život ipak ima veliki značaj.

Skladište je u vlasništvu kompanije EMKO bugarskog tajkuna Emilijana Gebreva (Emilian Gebrev).

Gebrev je poznat u međunarodnoj javnosti kao diler oružja, ali i kao žrtva ruskih službi.

U aprilu 2015, Gebrev je počeo da povraća u restoranu u Sofiji. Hitno je prebačen u bolnicu, gde je pao u komu.

Iako se oporavio, vlasti u Bugarskoj nisu napravile mnogo progresa u istrazi. Sve do slučaja trovanja bivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripalja u martu 2018. godine.

Skripalj i njegova ćerka Julija otrovani su u engleskom gradu Solzberiju, a brzo se otkrilo da je upotrebljeno vojno oružje “novičok”. Velika Britanija je za napad optužila tri agenta ruske tajne službe. Moskva je pokušala da demantuje optužbe.

Bugarske vlasti su saopštile da je kvaka na vratima automobila Gebreva bila namazana nepoznatom supstancom.

Istraživačka organizacija Bellingcat je objavila da je poznati ruski operativac, koji je otputovao u Veliki Britaniju otprilike u isto vreme kada se desilo trovanje Skripalja, takođe više puta putovao u Bugarsku.

Prema navodima Bellingcata, ruski agent bio je deo jedinice 29155.

Osam godina pre poslednje eksplozije skladišta municije u Bugarskoj, dve slične eksplozije desile su se i u Češkoj.

Istraga je pokazala da i te dve eksplozije imaju veze sa jedinicom 29155 ruske tajne službe i Emilijanom Gebrevom.

Gebrev je, prema navodima New York Timesa, priznao da je oružje koje je pripadalo njegovoj kompaniji bilo uskladišteno u depoima u Češkoj, a prema češkim zvaničnicima, na meti su bili depoi Gebreva.

Bugarski istražitelji su, prema izveštaju DW, saopštili da istražuju moguću umešanost šest Rusa u četiri eksplozije u skladištima oružja od 2011. do 2020. godine.

U skladištima oružja se nalazila municija namenjena za izvoz u Ukrajinu i Gruziju, saopštio je tim tužilaštva.

Kao odgovor na mrežu povezanih incidenata, NATO je saopštio da proteruje osam ruskih diplomata, optužujući ih za ubistva i špijunažu.

„Ukoliko je u najnoviju eksploziju u Bugarskoj, od 31. jula ove godine, umešan strani faktor, biće velikih posledica, sem ukoliko trenutna prelazna bugarska vlada odluči da ne ide na dalje zaoštravanje odnosa sa Moskvom“, kaže za Autonomiju izvršni direktor Saveta za strateške politike Nikola Lunić.

Eksplozija u Srbiji

Javnost u Srbiji ni godinu dana nakon serija eksplozija koje su se dogodile u fabrici namenske industrije „Sloboda“ u Čačku nije upoznata sa okolnostima pod kojima je do njih došlo.

Na pitanje da li se možda i ovde vidi strani potpis, Nikola Lunić je odgovorio potvrdno, ali je dodao da se, zbog nepostojanja rezultata istrage, o tome može samo spekulisati.

“Podsećam da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije rekao da u Čačku u drugoj eksploziji nije bilo struje u fabrici. Dakle, nije bilo statičkog eletriciteta. To znači da je eksploziju mogao izazvati samo spoljni faktor ili ljudska greška. Veoma sam blizak da razmišljam o nekoj subverziji. Ali, ne može se tvrditi bez dokaza”, rekao je izvršni direktor Saveta za strateške politike.

Eksplozije su se dogodile u skladištima oružja, a nadležni su danima čistili područje od ubojitih sredstava rasutih po zemlji.

Opozicija u Srbiji je ranije već iznela tvrdnje da Srbija izvozi oružje Ukrajini, što bi razljutilo Rusiju. Zvaničnici u Srbiji su takve navode pokušavali da demantuju.

Pokvareni avioni

Međutim, jedan drugi incident ima direktne veze sa Ukrajinom.

Sredinom jula teretni avion srušio se na severu Grčke. Mediji su brzo otkrili da je avion, u vlasništvu ukrajinske kompanije, poleteo iz Niša.

Vlasti u Srbiji su nedugo potom potvrdile da je prenosio 11,5 tona oružja. Uz navode da je krajnji korisnik ministarstvo odbrane Bangladeša.

Kao razlog pada aviona navodi se kvar na motoru, iako zvanična istraga i dalje traje.

Ono što mediji nisu preneli jeste da se upravo u Nišu nalazi Rusko-srpski humanitarni centar.

Taj centar je proizvod dogovora vlasti u Srbiji i Rusiji, koji su ga i oformili. Navodno, služi za pomoć u vanrednim situacijama, iako javnost za takve aktivnosti centra ne zna mnogo.

Međutim, ruska strana je, ubrzo po formiranju centra, krenula sa pritiscima na Srbiju da se osoblju tog centra dodeli diplomatski status. Taj status bi im omogućavao imunitet od istraga i eventualnog hapšenja u slučaju kriminalnog delovanja.

SAD su od Srbije tražile da zatvori centar i ne dodeli diplomatski status njegovom osoblju. U izjavama američkih zvaničnika se jasno stavljalo do znanja da je namera Rusije da centar bude špijunska baza.

Centar i dalje radi, uprkos pozivima na njegovo zatvaranje.

(Ekipa Autonomije, foto: Twitter)

Članak je deo projekta „Analiza antizapadnih narativa u Srbiji“ koji sprovode Nezavisno društvo novinara Vojvodine i portal Autonomija. Projekat je podržala Ambasada SAD u Srbiji.