U Evropskoj uniji neke zemlje svesno ili nesvesno pomažu ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, a kandidati za članstvo u EU poput Srbije čak i ne kriju svoju bliskost, lukrativne poslove sa Moskvom i podršku Rusiji, piše britanski Ekonomist u članku „Putinovi korisni idioti“.

Hladnoratovskim izrazom „korisni idioti“ list opisuje vlade i ljude koji iz različitih razloga, ali uglavnom iz koristoljublja, na Zapadu promovišu Putinove narative i nanose štetu napadnutoj Ukrajini.

Među članicama EU, list kao prvu navodi Mađarsku, čiji je premijer Viktor Orban Putinov najistaknutiji oslonac, jer uporno kritikuje Zapad zbog pomoći Ukrajini, ali i dalje uvozi rusku naftu i brani da se preko teritorije njegove zemlje transportuje pomoć Kijevu.

Na drugom mestu je, prema pisanju lista, Austrija koja se poziva na neutralnost, tvrdi da je most između Istoka i Zapada i nudi veoma malo pomoći Ukrajini, a čija je spoljnotrgovinska razmena sa Rusijom u novije vreme procvetala.

Još jedna članica EU, Grčka, usaglasila se sa sankcijama Brisela protiv Rusije, ali je odbila da ograniči transport ruske nafte koji je jako profitabilan za grčke kompanije.

Ekonomist piše da je Kipar, kao ofšor raj, tek posle snažnog pritiska SAD pristao da zamrzne oko 40.000 ruskih računa.

Kao nečlanice koje ne trpe toliki pritisak, Turska i Srbija čak i ne pokušavaju da sakriju lukrativne mogućnosti koje nude Rusiji da zaobiđe sankcije.

U tekstu su prozvane i Švajcarska i Švedska.

Švajcarska, takođe pozivajući se na neutralnost, blokira isporuku svog oružja Ukrajini i iz trećih zemalja, ali istovremeno nastavlja da kupuje rusko zlato.

Stokholm je sa svoje strane dozvolom suda da se na protestu spali Kuran, izavao bes Ankare i veto Turske na ulazak Švedske u NATO, a ujedno i zajedljive komentare Putina.

Dnevnik ukazuje da su u Evropi stranke ekstremne desnice i ekstremne levice, koje se inače u mnogo čemu razlikuju, često jedinstvene u zahtevu da se odmah uspostavi mir u Ukrajini, makar to značilo „da bi ruska agresija bila nagrađena osvojenim i okupiranim teritorijama“ i dala zeleno svetlo Rusiji da ratom širi svoju teritoriju.

Ocenjuje se da takve evropske ekstremne desničare i levičare i „intelektualnu“ opoziciju ujedinjuje duboki hladnoratovski anti-amerikanizam, a uz različite teorije zavere njihov je glavni argument da EU izdvaja previše novca za pomoć Ukrajini.

Narativi takvih stranaka i pojedinaca su veoma slični, i uglavnom se svode na to da je NATO isprovocirao napad Rusije, da je Ukrajina veštačka tvorevina koja pripada Rusiji, i da SAD namerno dolivaju ulje na vatru da bi prodavale oružje i sačuvale svoju svetsku hegemoniju.

List kao primer navodi da su u takvim stavovima jedinstveni liderka ekstremne desnice u Francuskoj Marin le Pen, potpredsednik italijanske vlade Mateo Salvini i lideri nemačke krajnje desne Alternative za Nemačku, ali i nemačke stranke Levica.

(Dnevni evropski servis, foto: Beta-AP)