Južni tok, pod sadašnjim uslovima ne može biti izgradjen, rečeno je danas u Evropskoj komisiji, koja se bavila slučajem svoje članice Bugarske i uslova pod kojima je sklopljen ugovor sa ruskim Gazpromom. U najkraćem, svi novi projekti u EU moraju poštovati evropska pravila – sa Južnim tokom to nije slučaj.

Ukoliko se ništa ne promjeni u dogledno vrijeme, projekat Južni tok – južna ruta dopreme ruskog gasa Evropi – biće potpuno blokiran. Za sada je suspendovan jer Bugarska, kao evropska članica, nije sa Moskovom sklopila ugovor koji poštuje evropske zakone…

„U tom je svjetlu Evropska komisija, oslanjajući se na evropsku energetsku strategiju, preporučila suspenziju Južnog toka dok on ne bude u potpunosti usaglašen sa evropskim zakonima – kada se to desi, Komisija će ponovo razmotriti ovaj projekat u svjetlu evropskih prioriteta sigurnog snabdijevanja energijom. Dakle, mi ne blokiramo Južni tok, već tražimo da on poštuje evropske zakone“, navodi Sabine Berger, portparolka Komesarijata za energiju Evropske komisije.

Činjenica je da ugovor Rusa sa Bugarima, a nije drugačije ni u slučaju Srbije i ostalih država kroz koje bi trebao ići ovaj gasovod, prepoznajući jednog vlasnika i gasa, gasovoda i infrastrukture, miriše na ozbiljan monopol koji bi se odrazio na formiranju konačne cijene gasa, što nikako nije u evropskom interesu, ali ni u interesu konačnih korisnika.

„Ono što smo uradili je da smo poslali bugarskoj vladi formalnu obavjest, što je dio standardne procedure, tražili smo od njih sve informacije o tome i dok razgovori traju i dok se projekat ne dovede u liniju sa evropskim zakonima, tražili smo od njih da suspenduju njegovu izvedbu“, ističe portparol Komisije, Antoan Kolombani.

Ostale zemlje kroz koji bi trebao da prolazi Južni tok, medju kojima su i Srbija i BiH, nisu bile tema Evropske komisije jer, vjeruje se, zaustavljanje radova u Bugarskoj je dovoljan signal ostalima koji u džepu imaju slične ugovore.

Druga činjenica jeste da od početka realizacije ideje Južnog toka, Brisel naglašava da sem količine gasa, to ne rješava niti jedno od ozbiljnih pitanja – različite izvore, bezbjednost snabdjevanja, transparentnost, što bi, prema evropskom uvjerenju, trebalo da rezultira dovoljnim količinama jeftinog gasa za sve. Uz ovo, snažno odbacuju bilo kakvu umješanost politike u ovo pitanje, pogotovo ne eventualni „udarac u trbuh “ Moskvi zbog ukrajinske krize.

Želeći to naglasiti, ukazuju kako intenzivno rade na isplati duga za gas koji Kijev ima prema Gazpromu – tako je u prošli petak, uz evropsko posredovanje i nakon što je dobila nazad simboličan dio duga teškog gotovo 4 milijarde eura, Moskva rok za punu isplatu pomjerila sa 2. na 9. juni…

(Elvir Bucalo, Glas Amerike)