Srbija je u oblasti slobode izražavanja u proteklih godinu dana postigla ograničeni napredak, ali slučajevi pretnji i napada na novinare, medijskih manipulacija i političkog uticaja na medije ostaju razlog za zabrinutost, ocenjuje se u godišnjem izveštaju o napretku Srbije na putu u EU.

U izveštaju koji je danas objavila Evropska komisija se navodi da su policija i tužilaštvo u saradnji sa radnom grupom za bezbednost novinara brzo reagovali na pojedine slučajeve pretnji i napada na novinare.

„Ipak, slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i napada na novinare ostaju razlog za zabrinutost, kao i porast broja strateških tužbi uperenih protiv informisanja javnosti (SLAPP), koje posebno podnose članovi državnih i lokalnih vlasti i koje za posledicu mogu da imaju obeshrabrivanje, pa i samocenzuru“, navodi se u izveštaju.

„Politički i ekonomski uticaj na medije ostaje razlog za zabrinutost“, konstatuje u izveštaju Evropska komisije.

Izazovno okruženje za slobodu izražavanja, kako se navodi, predstavljaju česte izjave visokih zvaničnika o novinarima i istraživačkom novinarstvu. Zakonom je u velikoj meri ograničena i mogućnost novinara da izveštavaju o tekućim krivičnim postupcima, piše u izveštaju.

Ukazuje se i da Srbija mora hitno da preduzme akciju protiv narativa uperenih protiv EU kakve šire brojni mediji, kao i protiv stranih informativnih manipulacija i uplitanja, što je uglavnom povezano sa ruskom agresijom na Ukrajinu.

U izveštaju piše da je Srbija posle izraženog kašnjenja nastavila da primenjuje akcioni plan za medijsku strategiju i da su u novembru 2022. godine uvojene izmene Zakona o javnom informisanju.

Izmene, podseća se, treba da obezbede veću nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM), ozvaniče ulogu Saveta za štampu, učine sufinansiranje medija transparentnijim i pristupačnijim i produže rok za zabranu medijskog praćenja funkcionerskih izbornih kampanja.

„Međutim, zakonodavni proces nije finalizovan u skladu sa pravnim stečevinama EU i evropskim standardima„, piše u izveštaju.

Kao primeri se navode rasprava o učešću države u medijskom vlasništvu i to što REM, uprkos konkursu, bez kredibilnog opravdanja u avgustu 2022. godine nije dodelio petu televizijsku frekvenciju sa nacionalnom pokrivenošću.

(Beta, foto: Autonomija)