Predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši izjavio je danas da Ustav Srbije nije “evrokompatibilan” i da mora da se menja, i ocenio da Vojvodina u novom ustavu treba da ima široku autonomiju.

“Zalažem se za donošenje novog, pravog evropskog Ustava Srbije, u kojem će Vojvodina imati zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast”, rekao je Egereši na predavanju koje je održao studentima Fakulteta za evropske pravno-političke studije.

On je ocenio da Ustavni sud Srbije neće proglasiti neustavnim Statut Vojvodine i Zakon o nadležnostima Vojvodine i rekao da bi, u suprotnom, to izazvalo novu političku krizu u Srbiji. Egereši je kazao da, iako nije glasao za važeći Ustav Srbije pre pet godina, on poštuje volju većine i radi u skladu sa tim ustavom. “Uveren sam da je Statut Vojvodine u skladu sa postojećim ustavom, jer u suprotnom ja ne bih promovisao vojvođanski statut u zemlji i u inostranstvu”, naveo je Egereši.

Odbacio je optužbe da u Vojvodini postoji separatizam i rekao da će Vojvodina ostati u sastavu Srbije. „Niko pametan, niko normalan ne razmišlja o secesiji, o separatizmu u Vojvodini. Ali, razmišljamo o unutrašnjoj samostalnosti, o autonomiji u okvirima Srbije”, poručio je predsednik Skupštine Vojvodine i ocenio da optužbe za separatizam stižu iz onih političkih krugova koji pokušavaju da prikriju ekonomsku krizu i bedu u kojoj žive građani Srbije.

Prema njegovim rečima, Vojvodina je, nakon što joj je Miloševićev režim ukinuo autonomiju, postojala samo kao „geografski pojam”, u periodu od 1990. do 2000. godine, da bi se posle demokratskih promena stvari oko vojvođanske autonomije počele „korak po korak” menjati nabolje. „Današnja autonomija Vojvodine daleko je od nadležnosti koje smo imali sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, ovo je jedna nova vrsta autonomije”, ocenio je Egereši.

On je ocenio da i u centralnoj Srbiji postoji potreba građana za decentralizacijom, regionalizacijom i demokratizacijom države, pošto je, kako je kazao, Srbija i danas veoma centralizovana zemlja, što onemogućava regije da se razvijaju. „Mislim da regionalizacija Srbije može da se uradi na primeru Vojvodine”, ocenio je Egereši.

Prema njegovim rečima, broj međunacionalnih incidenata u pokrajini se smanjuje, ali je potrebno oštrije kažnjavati počinioce takvih incidenata, a ne da se 80 odsto takvih nedela okončava prekršajnim prijavama, kao što je sada slučaj. On je izrazio zadovoljstvo saradnjom pokrajinskih organa sa MUP-om Srbije, ali je rekao da je problem u tome što tužilaštva preblago kvalifikuju međunacionalne incidente, kao i u tome što nije zabranjeno delovanje ekstremističkih organizacija. „Mi u Vojvodini ne živimo jedni pored drugih, mi živimo jedni sa drugima. Zajednički život je naša sudbina i evropski kvalitet Vojvodine”, kazao je Egereši.

Ocenio je da ukoliko Srbija ne dobije status kandidata za EU 9. decembra, to će se desiti zbog situacije na Kosovu. Egereši je rekao da kosovski Srbi moraju da uđu u kosovske institucije, kako bi sami odlučivali o sopstvenoj sudbini i o identitetu, jer se ne može dozvoliti da o njihovoj sudbini odlučuju predstavnici drugih naroda. Prema njegovim rečima, sasvim je normalno da Srbi sa Kosova imaju specijalne veze sa Srbijom, što bi, kako je ocenio, svakako podržala i međunarodna zajednica. „To pravo Srbima niko ne može uskratiti, ali se mora naći zajednički jezik između Beograda i Prištine, kako bi se rešavala pitanja koja su od životnog značaja za građane”, rekao je Egereši. On je ocenio da je pravo rešenje za problem Kosova u tome da i Srbija i Kosovo uđu u Evropsku uniju.

On je pozvao predsednika Srbije Borisa Tadića da okupi najbolje stručnjake, kako bi se izradila ekonomska strategija za oporavak privrede i kako bi se izgradila strategija za borbu protiv siromaštva. „Ja putujem po Vojvodini i Srbiji i vidim da građani žive u bedi i to mora da se promeni, to su pravi problemi ove države”, rekao je Egereši.

(Autonomija)