Redžep Tajip Erdogan je nesumnjivi strateški pobednik svrgavanja Bašara al Asada u Siriji. Turska onde hoće da suzbije Kurde i vrati izbeglice, a zarad toga paktira i sa džihadistima.

„Nemamo teritorijalne pretenzije u Siriji. Samo želimo da obezbedimo da se ljudima vrati njihova zemlja. Umarširali smo u Siriju da bismo okončali vlast tiranina Asada.“

Ovim rečima je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan 2016. godine opravdao vojnu intervenciju u Siriji.

Međutim, iza uzvišenih reči turskog predsednika skrivali su se interesi. Ankara je od prvog dana rata u Siriji podržavala naoružanu opoziciju i odlučno insistirala na svrgavanju diktatora Bašara al Asada.

Pet godina kasnije, Turska je uspostavila trajno vojno prisustvo u sirijskom pobunjeničkom uporištu – Idlibu.

Danas se Turska strateški smatra najvećim pobednikom u Siriji, dok su Rusija i Iran najveći gubitnici: Moskva je bila najvažniji saveznik Asadovog režima, a Teheran ga je podržavao slanjem paravojnih snaga.

„U poređenju sa situacijom od pre dve nedelje, sada se može reći da je Turska definitivno pobedila u Siriji“, kaže Zaur Gasimov, stručnjak za tursko-ruske odnose na Nemačko-turskom univerzitetu u Istanbulu.

Ankara će, prema njegovim rečima, blisko sarađivati sa budućom vladom Sirije. „Turska će biti intenzivno uključena u obnovu i ostati glavni investitor u ratom razorenoj Siriji.“

Gasimov smatra da će Turska i ekonomski profitirati od obnove Sirije, posebno putem angažmana svojih građevinskih firmi.

Politički analitičar Berk Esen sa Univerziteta Sabanči u Istanbulu kaže: „Iako je turska politika prema Siriji dugo smatrana neuspešnom, Erdogan je uvek ponavljao da će Asad jednog dana pasti. Sada će na tome dobiti političke poene.“

Indirektna podrška?

„Turska je imala ključnu ulogu u poslednjoj ofanzivi. U novoj Siriji Ankara će to iskoristiti kako bi proširila svoju sferu uticaja“, uveren je Berk Esen.

Turska podržava Sirijsku nacionalnu armiju (SNA) i kontroliše velike delove severne Sirije. Takođe, razvila je određene veze s islamističkom grupom Hajat Tahrir al Šam (HTŠ), iako Ankara negira bilo kakvu umešanost u njihovu ofanzivu.

Mada Turska zvanično ne podržava HTŠ – i čak je smatra terorističkom organizacijom – pomagala je neke paravojne snage sa severa Sirije, koje su učestvovale u ofanzivi.

„Legitimno je pretpostaviti da Turska indirektno vojno podržava HTŠ“, kaže stručnjak za Bliski istok Andre Bank s instituta GIGA u Hamburgu.

„HTŠ je nedavno nabavio novo oružje, uključujući dronove i raketne sisteme. Može se pretpostaviti da ono dolazi iz Turske“, dodaje Bank.

Njegov kolega Simon Mabon sa Univerziteta u Lankasteru je oprezniji: „To je netransparentna tema. Ne znamo tačno u kojoj meri je Turska zaista podržala ovu ofanzivu“, kaže Mabon.

Turska, članica NATO-a, ima dobre odnose s Rusijom i Iranom, što redovno izaziva iritaciju kod zapadnih saveznika.

Ipak, Gasimov ne očekuje prekid odnosa između Moskve i Ankare zbog poslednjih događaja. On predviđa da će se bilateralni odnosi dodatno produbiti: „Pad Asada čini Tursku još važnijom za Rusiju.“

Budućnost Kurda?

Zvanični cilj Turske na severu Sirije je da spreči stvaranje teritorijalne jedinice Kurda. Ankara strahuje da bi u regionu mogla nastati kurdska država.

Trenutno, snage koje podržava Turska deluju protiv kurdskih paravojski i zauzele su poslednjih dana područja na severoistoku Sirije, uključujući grad Manbidž.

Sirijske demokratske snage (SDF), koje kontrolišu delove severne Sirije, smatraju se sirijskim ogrankom PKK – Radničke partije Kurdistana. Turska je od 1984. godine u sukobu s PKK, koja je u EU klasifikovana kao teroristička organizacija.

„U budućnosti bismo u Siriji mogli videti autonomni kurdski region poput onog u Iraku. Razlika je samo što je u planinskom severu Iraka lakše braniti teritorije. U delovima Sirije, koji su u ravnici, to bi moglo biti teže“, kaže Berk Esen.

Takođe, još uvek je nejasno kako će se HTŠ ponašati prema Kurdima i drugim manjinama poput hrišćanske.

Povratak izbeglica?

Turska ima granicu dugu oko 900 kilometara sa Sirijom i pružila je utočište za oko tri miliona sirijskih izbeglica. To je čini zemljom s najviše sirijskih izbeglica na svetu.

Iako je Erdoganova vlada nakon izbijanja građanskog rata primila veliki broj Sirijaca, danas je pod ogromnim pritiskom jer raste odbojnost prema izbeglicama u ekonomski pogođenoj Turskoj.

„Veliku važnost pridajemo teritorijalnom integritetu Sirije“, rekao je turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan prošle sedmice. „Milioni Sirijaca, koji su morali da napuste svoje domove, sada se mogu vratiti.“

U Turskoj trenutno rastu očekivanja da bi to trebalo da bude što pre. Predsednik Erdogan je govorio o otvaranju graničnog prelaza Jajladag kod Antakije prema Siriji, kako bi izbeglice mogle da se vrate „sigurno i dobrovoljno“.

(DW, foto: Beta-AP)